Trampov plan – Francuska van EU, Nemačka bez trupa SAD

Umesto da se vrati kući, deo američkog ljudstva bi iz Nemačke, prema jednoj od varijanti studije na kojoj radi Pentagon, navodi „Vašington post”, mogao preći u Poljsku. Prema njenom desničarskom vođstvu, sukobljenom s Merkelovom, Tramp je pokazao više ljubavi nego prema ostalim vodećim političarima EU. To bi ispunilo i želju Poljaka da, u zamenu za dve milijarde dolara, kojima bi platili nužne troškove, dobiju američku vojnu bazu na svom tlu.

S obzirom na hroničnu netrpeljivost između Poljske i Rusije, ovakav premeštaj ne bi bio sasvim sjajna vest za Kremlj, mada bi i to bilo nadoknađeno potpunim razdorom između zemlje stožera EU, najvećeg Putinovog ideološkog protivnika, i jedine vojne sile kojom evropska zajednica istinski raspolaže: američke. Dosadašnji evropski model, kojem protivnici, Poljaci između ostalih, po uzoru na Putina sve više kao alternativu ustoličuju „neliberalnu demokratiju,” ostao bi doslovno razoružan. Uticaj EU bi se završavao na moralnom primeru, u čemu ona takođe nije sasvim dosledna i neumrljana, kao i na snazi njene ekonomije.

Tu moć EU, privrednu, dokrajčilo bi ako bi Makron prihvatio ponudu koju mu je, prema izvorima kolumniste „Vašington posta” Džoša Rogina, uputio Tramp: da Francuska izađe iz unije. Tako bi, tobož, dobila zaseban trgovinski ugovor sa SAD bolji od onog koji ima cela EU. Makron, piše „Politiko”, nije negirao da mu je to obećano već je rekao samo da reči izgovorene iza zatvorenih vrata treba tamo i da ostanu, te da se zna kakav bi mogao biti njegov odgovor na njih.

I povlačenje vojnika iz Nemačke možda nije ništa drugo do manevar usmeren na potkopavanje evropske ekonomske moći. Amerika je sa EU ušla u carinski rat, u kojem je verovatna naredna meta Trampa uvoz evropskih automobila, među kojima prednjače nemački. U Berlinu je  Tramp u svakom smislu našao svog najtvrđeg protivnika u ukupnom ekonomskom sukobu sa Evropom. Stoga priča o odlasku američkih trupa može biti blef kako bi se Merkelova, pa preko nje i ostatak EU, naterala na ustupke. Na koncu, i zvaničnik Bele kuće tvrdi da je studija Pentagona o napuštanju Nemačke „rutinska” stvar kakva se, radi ispitavanja svih zamislivih opcija, priprema s vremena na vreme.

Nije isključeno ni da „Vašington post” mrvicu preteruje. Zapadni mediji danima paniče nad sumnjama da će Tramp na julskom samitu NATO-a ostaviti evropske saveznike na cedilu i odmah zatim otići da sklopi savezništvo sa Putinom, postajući nekom vrstom najvećeg prebega novog Hladnog rata: predsednik SAD lično u azilu s druge strane ponovo podignute Gvozdene zavese.

Višak dramatike na stranu, činjenica jeste da se Tramp još u svojoj predizbornoj kampanji postavio gotovo otvoreno neprijateljski prema EU, kao i prema NATO-u, što se opet svodi na odnos prema Evropljanima. Niti su mu ideološki bliski niti ih smatra ekonomskim prijateljima Amerike nego onima koji je potkradaju, za šta optužuje i Kinu i sve s kojima SAD imaju sporazume o slobodnoj trgovini. Za NATO je Tramp rekao da je „loš kao NAFTA”, jedan od takvih sporazuma, koji obuhvata Severnu i Južnu Ameriku.

Tu takođe dolazi do izražaja preplitanje vojnih i ekonomskih motiva kakvi se mogu učitati u spekulacije o povlačenju trupa iz Nemačke i izmamljivanju Francuske iz EU. Većina evropskih članica NATO-a ne daju za taj savez dva procenta svojih BDP-a, što je Trampov zahtev. Jedna od retkih članica Alijanse koja ga ispunjava jeste Poljska, pa bi priče o premeštanju vojnika mogle biti pritisak na ostale da se povedu za njom. Tramp je, pak, i azijskim saveznicima, Japanu i Južnoj Koreji, pretio uskraćivanjem američke zaštite ako ne počnu da plaćaju sve troškove održavanja vojnih kontigenata na njihovom tlu.

Ukupno uzev, predsednik SAD ne računa na stara savezništva, ne barem dok mu se za njih ne plati. Prema njegovoj računici, i zbog držanja vojnika u EU i zbog trgovanja s njom, on je na gubitku. To čini verovatnim da će pokušati da podrije EU, možda i upravo onako kako o tome piše „Vašington post”, na neki drugi način apsolutno izvesno.