Kalinjingrad – ruska enklava preplavljena navijačima i raketama
Svetsko prvenstvo u fudbalu bacilo je u zasenak reputaciju Kalinjingradske oblasti kao isturene ruske enklavu koja možda ima najveći broj raketa po stanovniku. Sada je taj region „preplavljen” navijačima iz celog sveta, kojima je dobrodošla blizina ove enklave evropskim gradovima, što je inače zabrinjavajuća činjenica koja se meri dometom ruskih raketa koje mogu da nose i nuklearne glave. Oni koji su otišli na Mundijal da podržavaju svoje fudbalske ekipe: Srbi, Hrvati, Albanci, Englezi, Švajcarci, Španci, Belgijanci… imali su manji izdatak za putne troškove, jer je Kalinjiningrad najzapadnija ruska teritorija i nalazi se između Poljske i Litvanije.
S Ruskom Federacijom je povezana jedino preko Baltičkog mora i okružena je državama koje su članice NATO-a. Ova nevelika teritorija, površine nepunih 216 kvadratnih kilometara, važi za mesto koje bi u ratnom razvoju događaja najviše ugrozilo baltičke, skandinavske i centralnoevropske države, pa i sam Berlin. Naime, prestonice ovih država u dometu su čuvenih „iskandera M”, koji se ubrajaju u rakete srednjeg dometa, to jest dobacuju na udaljenost do 500 kilometara.
Ovaj grad je danas postao poznat po novosagrađenom stadionu „Kalinjingrad”, koji je podignut za Svetsko prvenstvo na ostrvu Oktjabrski, donedavno sasvim pustom i močvarnom terenu koji se nalazi u samom centru grada. Na njemu su odigrane četiri utakmice, a svaku je posmatralo 35.000 navijača.
Posle mnogo vekova burne istorije i mirnog perioda pod sovjetskom vlašću, Kalinjingrad je postao svetski poznat u oktobru 2016. godine, kada su Rusi u luku glavnog grada iskrcali balističke protivvazdušne sisteme kao odgovor na odluku NATO-a da pošalje četiri multinacionalne borbene grupe i dodatnu vojnu opremu u Estoniju, Letoniju, Litvaniju i Poljsku.
Tadašnji generalni sekretar Severnoatlantskog saveza Anders Fog Rasmusen je 2014. godine predstavio plan NATO-a o rotirajućem, a u stvari stalnom prisustvu snaga koje dolaze na poziv tri baltičke zemlje i Poljske, a koje su bile zabrinute za bezbednost u jeku ukrajinske krize. Rotacija se izvodi zamenom snaga koje učestvuju u kontingentima, pa u NATO-u smatraju da na taj način ne krše sporazume iz 1997. i 2002. godine koje je alijansa potpisala s Rusijom.
Međutim, ova odluka NATO-a je „starija” od rata u Ukrajini za koji SAD i EU optužuju Rusiju. Snage za brzo reagovanje u okviru NATO-a su formirane još 2002. Četiri godine kasnije formirane su i trupe koje bi, prema zamisli stratega alijanse, trebalo da broje 25.000 vojnika: najbolje obučenih, vrhunski opremljenih i spremnih da neprekidno deluju 30 dana.
Ova odluka, kao i stalne vojne vežbe NATO-a na istočnom krilu, uz postavljanje antiraketnog štita na istoku Evrope, koji bi štitio kontinent od raketa ispaljenih sa Bliskog i Srednjeg istoka s bazama u Poljskoj i Rumuniji – učinila je da Rusi na sve ovo gledaju kao gomilanje neprijateljskih snaga na svojoj zapadnoj granici.
Kada su „iskandere M” počeli da iskrcavaju u Kalinjingradskoj oblasti, Rusi su objavili da će njihovo prisustvo na tom delu ruske teritorije takođe biti rotaciono: pa su tako odvozili postojeće, a iskrcavali druge sisteme, poslednji put u februaru.
Koliko je današnjem predsedniku Rusije Vladimiru Putinu stalo da Mundijal po svaku cenu prođe bez većih ekscesa, toliko mu je važno da Kalinjingrad, sa ogromnim vojnim potencijalom zaostalim iz SSSR-a – ostane to što jeste. Na najave iz Litvanije da bi Kalinjingrad trebalo oduzeti Rusima odgovorio je da bi diskusije o revidiranju rezultata Drugog svetskog rata mogle da otvore Pandorinu kutiju.
Kalinjingradska oblast je 1945. godine pripojena SSSR, a Josif Visarionovič Staljin se lično zauzeo da ovaj region ne pripadne Litvaniji. Sve teritorije koje je Staljin pridodao SSSR-u na istoku Evrope pripojio je onim republikama koje su se sa tom teritorijom graničile. Osim Kenigsberga, grada koji je bio prestonica nekadašnje Istočne Pruske. Nakon pobede saveznika u 2. svetskom ratu, 1946. je dobio ime po Mihailu Ivanoviču Kalinjinu, jednom od čelnih ljudi SSSR-a.
Ova ruska enklava i danas ima neprocenjiv geopolitički značaj za zvaničnu Moskvu i predsednika Putina, koji je prema novoj ruskoj vojnoj doktrini Kalinjingrad označio kao jedan od tri „fronta militarizacije”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
