Migrantska deca će se učiti „danskim vrednostima”

Danski političari sve manje biraju reči kada govore o izbegličkim getima i dok su nekada pričali o integraciji, sada otvoreno traže asimilaciju. Kažu da su ova naselja „rupe na mapi Danske”, mesta gde se kroz generacije gube danske vrednosti i jezik.

Od 22 predloga predstavljena vladi početkom marta, većina je usvojena u parlamentu, a o ostalima će se glasati na jesen. Jedan od spornih je da se za neka krivična dela udvostruči kazna ukoliko su počinjena u jednom od 25 naselja koja su klasifikovana kao geta po prihodima, obrazovanju, broju osuđivanih kriminalaca i „nezapadnom poreklu” stanovnika. Postoji predlog i da se roditeljima koji pošalju decu na duže u zemlju porekla zapreti četvorogodišnjom zatvorskom kaznom, jer na taj način navodno ugrožavaju školovanje, učenje jezika i dobrobit mališana. Pojedini predlozi odbačeni su kao suviše radikalni. Na primer, da se deci iz geta stave nanogvice i zabrani izlazak posle 20 časova, kako je predlagala Danska narodna partija s krajnje desnice. Jildiz Akdogan, poslanica Socijaldemokratske stranke, poreklom Turkinja, kaže da su Danci toliko oguglali na oštru retoriku da više ne registruju negativnu konotaciju reči geto.

Mnogi koji žive u ovim naseljima rado bi se preselili kada bi imali mogućnosti. Sara Nasan i njene četiri sestre žive u Mjolnderparkenu, jednom od najgorih geta, gde je stopa nezaposlenosti 42 odsto, „nezapadno poreklo” ima 82 procenta stanara, 53 odsto je slabo obrazovanih, a 51 odsto imaju niska primanja. Sestre Nasan, deca libanskih izbeglica, pitaju se zašto se prema njima pooštravaju zakoni. Govore danski bez akcenta, na tom jeziku pričaju i s decom koja skoro da ne znaju arapski. Odrasle su u Jutlandu na zapadu Danske, retko nailazeći na antimuslimanske stavove.

„Možda sada otvoreno pričaju ono što su oduvek mislili. Danska politika se danas vrti samo oko muslimana”, kaže za „Njujork tajms” Sara Nasan (32).

Trudnoj Rohaji Nasan približava se termin, ali ne želi da prihvati nametnuti predškolski program. Kaže da joj ćerka već toliko uči o hrišćanstvu da očekuje poklone od Deda Mraza.

„Radije ću da izgubim pomoć nego da me prisile na vrtić”, kaže ona.

Varako Džama Husein, doseljenica iz Somalije, primećuje da je vlada sama naselila migrantske porodice u geta i da priča o „paralelnom društvu” prosto ne stoji kad je reč o njenom getu Tingbjerg:

„Boli to što nas ne smatraju ravnopravnim. Mi smo deo danskog društva, idemo u škole, poštujemo zakon. Jedino što nas razlikuje jeste to što ne jedemo svinjetinu.”

Dvadesetak kilometara južnije u gradiću Greve, koji naseljava srednja klasa, građani su zdušno podržali nove propise.

„Mi im plaćamo kiriju, odeću, hranu a onda oni na lošem danskom kažu da ne mogu da rade jer ih nešto boli”, žali se frizerka Dorte Pedersen.

Aneta Jakobsn, farmaceutski tehničar u penziji, smatra da došljaci treba da budu zahvalni što su dobili pristup sistemu socijalne zaštite koji su izgradile generacije. Njen suprug, koji je jednom prilikom posetio Liban, kaže da migranti dolaze iz zemalja koje su „300, 400 godina iza Danske” i da se kulturološki ne uklapaju. Ovaj par podržava stroge mere za integraciju muslimana kako bi mladi ljudi „videli šta znači biti Danac” i „da ne bi postali kao njihovi roditelji”.

Od 5,7 miliona stanovnika, dansko poreklo ima 87 odsto, a ostalo su doseljenici, od kojih su dve trećine muslimani. Sledeće godine su izbori, pa je Socijaldemoratska partija da ne bi više gubila glasove pomerila stavove udesno u pogledu imigracije.

Varako Husain iz geta Tingbjerk kaže da je navikla na rasplamsavanje antiimigrantske retorike pred izbore, ali da nikada nije bila ovako surova:

„Ako se donose zakoni samo za deo građana, sami će stvoriti paralelno društvo kojeg se toliko plaše.”