Pritisak na Srbiju neće ubrzati put do kompromisa
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i šef diplomatije Ivica Dačić poručio je juče da se stalno javljaju pokušaji da se promeni format dijaloga u Briselu. „Videli ste Haradinaja koji kaže da treba obavezno Amerikanci da uđu u pregovore. Bio sam u poseti Rusiji i sastao se sa ministrom Lavrovom i on je ponovio da ako hoćemo i tražimo, i da ako se bude menjao format, da će Rusija učestvovati u dijalogu”, istakao je Dačić za Hepi televiziju, prenosi Tanjug. Dodao je da neke zemlje članice EU nisu zadovoljne angažmanom evropske komesarke Federike Mogerini i brzinom rešavanja ovog pitanja, ali i da ona dolazi da razgovara u Beograd, Prištinu, Vašington, Pariz, London, Berlin, kao i da će njeno modeliranje dijaloga svakako pomoći.
Ministar spoljnih poslova izjavio je i da su potpuno nerazumni zahtevi da se sada u dijalog uvode „novi igrači” samo da bi Priština ojačala svoje pozicije i istakao da pritisak neće ubrzati kompromis. „SAD su i sada i te kako dobro obaveštene i indirektno uključene u ceo proces”, izjavio je Dačić za „Večernje novosti”. Dačić ukazuje da bilo kakvo oročavanje niti pritisak neće ubrzati niti će dovesti do neophodnog kompromisa, osim ako se ne pritisne Priština da ispuni dogovore, pre svega o Zajednici srpskih opština (ZSO). Istakao je i da je prilikom nedavne posete Moskvi i susreta sa kolegom Sergejom Lavrovom dobio uveravanja da Rusija ostaje čvrsto uz naše pozicije o očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Istovremeno, zvaničnici u EU smatraju da menjanje formata dijaloga Beograd–Priština ne bi ubrzalo nagodbu o normalizaciji odnosa i samo bi mu oduzelo snagu i, umesto suštinom, pregovarači bi se bar neko vreme bavili time ko bi se uključio u dijalog. To su agenciji Beta rekli u dijalog upućeni izvori Evropske komisije u Briselu koji su podvukli da je upravo na poslednjem briselskom sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Hašima Tačija dogovoreno da se osnaže i ubrzaju napori za postizanje pravno obavezujućeg sveobuhvatnog sporazuma o sređivanju odnosa Beograd–Priština.
Zvaničnici u Briselu naveli su da je ujedno nužno da se što pre primene dosad utanačeni dogovori kako o ZSO tako i o drugim pitanjima, uključujući energetiku. Samo ako se, naglasili su, budu što brže nalazila rešenja za ova otvorena pitanja, moći će da „kao spojeni sudovi” napreduju i pregovori o konačnom sveobuhvatnom sporazumu. Izvori EU nisu isključili mogućnost da se ovog meseca održi još jedna runda dijaloga.
Šef delegacije privremenih kosovskih institucija u briselskom dijalogu Avni Arifi izjavio je da Priština neće dati „nijedan metar teritorije Kosova, ni po koju cenu, nikome, nikad”. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je pre neki dan je kazao da se on bori da dobijemo šta god možemo kad je reč o Kosovu: „Bar jedan metar od onoga što su sve izgubili da dobijemo, to je dobitak, jer danas nemamo ništa”, poručio je Vučić pozivajući kritičare da budu pošteni i pred sobom i kažu – a šta je to zaista što imamo na Kosovu.
Arifi još kaže da bi „srećnije rešenje bilo zamrzavanje konflikta, ma kako da je užasna neizvesnost i trenutno stanje stvari”.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić poručio je da Arifi nije nadležan da bilo šta ustupa ili uskraćuje, posebno ne teritorije. „Arifi ne može da se cenjka nečim što mu ne pripada, a nijedan kvadratni metar Kosova i Metohije ne pripada njemu. Arifi može da pregovara o svojoj očevini ili dedovini, ako je ima, a ne o teritoriji Republike Srbije”, poručio je Đurić, navodi se u saopštenju Kancelarije za KiM. Kosovo i Metohija je teritorija Republike Srbije i mi nećemo albanskim separatistima dati ni metar srpske zemlje, jer je celo KiM bilo je i jeste teritorija Srbije, zaključio je Đurić.
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da je pozicija Srbije u rešavanju kosovskog pitanja slaba, ali da bez naše zemlje taj problem ne može biti rešen. Ljajić je za Prvu TV rekao da svi znaju da pregovaračke pozicije Srbije nisu sjajne, da Srbija nema faktičku vlast na Kosovu i da nema međunarodnu podršku za rešavanje tog pitanja, kao i da je veliki broj zemalja priznao Kosovo. „Najlakše je sedeti u Beogradu i pametovati šta bi bilo najbolje. Tačno je da su naše pozicije slabe, ali da može bez Srbije davno bi bilo rešeno. To je druga vrsta realnosti koja mora biti ukalkulisana”, rekao je Ljajić.
Skot: Ni Beograd ni Priština neće dobiti sve što hoće
Dijalog Beograda i Prištine trebalo bi da uđe u intenzivniju fazu, izjavio je juče američki ambasador u Srbiji Kajl Skot, koji je izrazio nadu da će kompromis biti postignut „možda čak i ove godine”. Skot je za RTS naglasio da je jasno da ni Beograd ni Priština neće dobiti sve što hoće, već je važno da obe strane dođu do kompromisa. „Zato je toliko važan ovaj dijalog koji vodi EU. Mislim da mora da uđe u intenzivniju fazu, ja se nadam da će doći do kompromisa, možda čak i ove godine”, rekao je ambasador SAD obraćajući se na srpskom jeziku, prenosi Tanjug. Skot je dodao da je nedavna izjava da SAD žele da ohrabre Beograd i Prištinu da dođu do kompromisa „deo sadašnje spoljne politike SAD” i naglasio da ne smatra da je kompromis ružna reč, već su kompromisi stub međunarodne politike.
Govoreći o odnosima SAD i Srbije, Skot je podsetio da se na Beloj kući pre 100 godina, odnosno 28. jula 1918. prvi put zavijorila jedna strana zastava – srpska zastava. „To je prvi put u našoj istoriji, samo dva puta u istoriji bila je strana zastava na Beloj kući. To je bio znak predsednika Vudroa Vilsona da iskaže poštovanje srpskom narodu za žrtvovanje u Prvom svetskom ratu”, rekao je ambasador podsetivši da je druga strana zastava koja se zavijorila na Beloj kući bila francuska.
Dodao je da je organizovan niz programa kojima se slave odnosi SAD i Srbije za vreme Prvog svetskog rata, ali i kasnije. Skot je rekao da će obeležavanje ovog jubileja trajati cele godine: „Radimo sa Gradom Beograda i Vladom Srbije, oni su odlučili da podignu statuu Vudroa Vilsona u Beogradu, pa će imenovati jedan trg – Trg Vudro Vilson, a mislim i da će jedan bulevar biti s imenom Vudroa Vilsona”, rekao je Skot. Naveo je i da su u ambasadi SAD u Beogradu razmišljali kako je najbolje da se proslavi ovaj jubilej i da su zaključili da je najbolje uraditi istu stvar kao i Vudro Vilson pre 100 godina, odnosno iskazati čast i poštovanje prema srpskom narodu.
Amerikanci 4. jula obeležavaju Dan nezavisnosti, a Skot kaže da će u Srbiji sutra tim povodom biti održan tradicionalni prijem u njegovoj rezidenciji. Podsetio je da se praznik obeležava kao dan kada su osnivači SAD potpisali Deklaraciju nezavisnosti i da se zato smatra „rođendanom naše nacije”. „Hoćemo da im odamo počast”, rekao je Skot. Poručio je da je njegov san za Srbiju da Srbija živi u miru, stabilnosti i u dobrim odnosima sa svojim komšijama.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
