Kako ekstazi prži mozak

Nakon konzumiranja njegovo dejstvo počinje za petnaestak minuta. Čoveku raste temperatura, znoje se dlanovi. Primarni efekti ekstazija najjači su otprilike sat i po vremena nakon uzimanja, traju oko dva sata i polako slabe, navode stručnjaci. Sekundarni efekti ove droge mogu se osećati danima. Ekstazi može promeniti čulne percepcije i stvoriti halucinacije, a dovodi do poremećaja raspoloženja (od euforije do manije).

Po prestanku delovanja ekstazija nastupaju negativni simptomi u vidu razdražljivosti, agresivnosti i depresivnog ponašanja. U takvim stanjima povećan je i rizik od pokušaja samoubistva. Postoje slučajevi da već i jedna tableta može biti smrtonosna. Podsetimo, tokom juna u Srbiji se za samo deset dana troje tinejdžera predoziralo ekstazijem.

Prema napisima medija, u našoj zemlji nedavno se pojavila roze tableta novog ekstazija, uličnog naziva „redbul”. Stručnjaci upozoravaju da je jačina samo jedne doze ove tablete pet puta veća nego ranije otkrivenih vrsta ovog narkotika. Posledice koje izaziva samo jedna tableta „redbula” jesu upadanje u trans, drhtavica, napadi nalik epileptičnima, pa čak i koma i smrt.

Mladi su u posebnoj opasnosti jer su najprijemčiviji za zloupotrebu narkotika. Dodatni problem je što se među tinejdžerima u našoj zemlji pojavio i novi opasni trend – sami prave drogu u kući po uputstvima sa interneta (ta droga je izuzetno lošeg kvaliteta i jeftina je). Izražena je i pojava da iskusni dileri sve više vrbuju mlade za prodavce narkotika. Sve ovo upalilo je crvenu lampicu i nateralo nadležne da krenu u jaču borbu protiv narkomanije.

Milan Pekić, direktor Kancelarije za borbu protiv droga Vlade Srbije, kaže u razgovoru za „Politiku” da problem narkomanije možemo da rešimo samo ako se celo društvo uključi i da doprinos toj borbi. Dodaje da je posao policije da smanji ponudu droge, a ostalih (ministarstva zdravlja, prosvete, nevladinog sektora...) da rade na prevenciji i smanje potražnju. Ključna je prevencija. Koliko god da se ulaže u prevenciju, ona se isplati, kaže naš sagovornik.

„Na snazi je nacionalna strategija za borbu protiv droga, koja važi za period od 2014. do 2021. godine. Ta strategija odredila je pet segmenata delovanja: smanjenje potražnje droge, smanjenje ponude, koordinacija, međunarodna saradnja i istraživanje, praćenje i procena. Kancelarija za borbu protiv droga nedavno je sa Ministarstvom zdravlja formirala radnu grupu kao deo nacionalne strategije koja će se boriti protiv narkomanije”, kaže Pekić.

Naš sagovornik, koji je dugo radio u nekadašnjoj Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala, dodaje da je problem kod sintetičkih droga to što i na internetu ima recepata za njenu proizvodnju. To je, kako kaže, veoma opasno i utiče i na kvalitet i nisku cenu tih narkotika.

„Proizvodnja može da se organizuje na malom prostoru u kućnim uslovima. Lakoća proizvodnje je problematična. Ta lakoća utiče i na kvalitet, a time se bave nestručne osobe i onda iz neznanja upotrebljavaju i opasne hemikalije koje prave još gore stepene toksičnosti. Proizvode nešto otrovno što se prodaje po niskim cenama i, nažalost, događa se da deca stradaju”, kaže Pekić.

Dodaje da je najviše novih droga među sintetičkim kanabinoidima.

„Srbija prati sve pojave novih droga. One nastaju i u kućnim laboratorijama, a dovoljno je da se promeni deo hemijskih supstanci već postojeće droge i napravi drugi narkotik, koji nije na listi zabranjenih”, zaključuje Milan Pekić.

Najčešće zbog predoziranja umiru zavisnici od heroina, zatim ekstazija i od metadona, podaci su Referentne laboratorije za identifikaciju i ispitivanje psihoaktivnih supstanci pri Institutu za sudsku medicinu. Najzastupljenija droga u našoj zemlji je marihuana. Kokain u Srbiju stiže iz Južne Amerike, a sintetičke droge dolaze iz zapadnoevropskih zemalja (uglavnom iz Holandije), dok se deo proizvodi i kod nas. Heroin spada u najopasniju vrstu droge i njegovo krijumčarenje ide iz Azije, preko Turske i Bugarske do Srbije.