Na listi „za odstrel” 200 Srba iz Đakovice

Ali mi nećemo odustati, već ćemo i dalje, nažalost, organizovano ići u Đakovicu, gde nam albanski ekstremisti, poslednji put, na Badnji dan, nisu dozvolili da unesemo badnjak u svetinju u kojoj su ostale četiri monahinje – Kaže Đokica Stanojević, predsednik Udruženja raseljenih Srba iz Đakovice, jedan od više od dve stotine Srba koji se nalazi na spisku „za odstrel”.

Stanojević je bio i na prvobitnom spisku, na kojem su bila imena 30 Srba, a plakati i bilbordi s njihovim imenima svojevremeno su bili postavljeni na svim vidljivim mestima u Đakovici.

Stanojević još kaže da Albanci dobro znaju da tvrdnja da su Srbi počinili najteža krivična dela ne odgovara istini, da je novi atak na viđene Srbe i Crnogorce obezvređivanje ljudskosti, sve sa namerom da Đakovica bude etnički čist grad i da se kuće, stanovi i srpska imanja otmu ili uzmu u bescenje.

– Išao sam u Specijalni sud u Beogradu, a tražim da me, ako sam kriv, sasluša i specijalno tužilaštvo Kosova. Zar da odjednom ja, koji sam bio ugledni profesor, direktor srednje škole, ali i direktor jake firme, budem na nekakvim spiskovima samo zato što je neko od Albanaca tako hteo. I, ne samo ja, nego i ostali ugledni Srbi i Crnogorci koji se optužuju za najteža krivična dela, kada je i samim Albancima poznato da su spiskovi pravljeni po principu kako kome na pamet padne ime viđenog Srbina. Ne razumem zašto se na takve sramne spiskove ćuti, zašto se dozvoljava da naša imena stoje na nekakvim panoima, bilbordima. Zašto se ne oglase međunarodna zajednica i albanski lideri i osude ovakav vid zastrašivanja i pretnji – pita Stanojević, koji za naš list navodi da su od 12.500 Srba i Crnogoraca, koliko je nekada bilo u opštini Đakovica, ostale samo četiri Srpkinje u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, koje se danonoćno mole za povratak i spas srpskih duša.

U samom gradu do 1999. godine je živelo oko 8.000 Srba, a samo u Srpskoj ulici bilo ih je 3.500, što je bila jedna od srpskih ulica na Kosovu i Metohiji sa najviše stanovnika.

Stanojević navodi i da je u naselju Piskote do rata živelo 1.200 Crnogoraca, u Gornjem i Donjem Petrovcu više od 1.200 Hercegovaca, a da je 38 sela ostalo bez ijedne pravoslavne duše, dok su groblja uništena ili preorana.

– Albanski ekstremisti sistematski su nas proterali, uništili groblja u gradu i selima, za koja smo čuli ne samo da su nadgrobni spomenici porušeni, nego i da su ih preorali. Takav vandalizam svet ne pamti. Ali mi pamtimo da su za vreme rata cele porodice mučene i ubijene, a o sudbini 77 kidnapovanih i nestalih Srba i Crnogoraca iz Đakovice još se ništa ne zna – navodi za „Politiku” predsednik Udruženja raseljenih Srba iz Đakovice.

Albanski mediji u Prištini preneli su informaciju o novom spisku, međutim, iz Specijalnog tužilaštva nema detalja o tome da li je istraga pokrenuta i ko su okrivljeni.