Umesto muzike fontana jedva žubori
Kraljevo – Nije se u Beogradu, što se Srbije tiče, pojavila prva ideja o muzičkoj fontani, već u Kraljevu. Bilo je to još sredinom 2008. godine, kada je u gradu rekonstruisana glavna ulica, tačnije šetalište i jedan gradski trg. Najpre je na početku šetališta sagrađena prva fontana, sasvim obična, tako što niz ogromnu stenu „klizi” voda i ona i danas tako funkcioniše uprkos glasinama koje pojedini Kraljevčani šire, kako je to nekakav skriveni „neprijateljski” simbol ili da je pomenuti kamen radioaktivan...
Druga fontana, o kojoj se više govori, jeste ona „muzička”, na Trgu Svetog Save rekonstruisanom iste 2008. godine. Tadašnja gradska vlast je najavljivala da će trg, uklanjanjem tenka, kao simbola socrealističkog spomeničkog pristupa, biti „oplemenjen i svetski uređen, sa fontanom i manjim amfiteatrom...” Međutim, desilo se da je shodno projektu uklonjeno mnogo drveća i ukrasnog šiblja pa je prevladao beton od reljefnih ploča, tako da ovaj trg mnogi, naročito stariji Kraljevčani, danas nazivaju „golim otokom”. U sklada s tako najavljenom kultivizacijom pomenutog prostora, tu je trebalo da bude ta fontana, dakle muzička, prva takva u Srbiji.
Projektom je planirano da ona „svira” klasičnu muziku i da u svetlosnom spektru rade i pumpe pa bi se iz mlaznica, u ritmu muzike, podizali i spuštali vodoskoci... Putovala je čak tada stručna ekipa iz J. P. „Puteva”, kao potencijalnog izvođača, u Banjaluku, koja je takvu fontanu posedovala, kako bi se tamo na licu mesta uverili u njenu funkcionalnost i lepotu. Onda je iz gradskog budžeta za rekonstrukciju trga izdvojeno oko 700.000 evra, a samo za fontanu oko 120.000 evra.
Međutim, na javno saopštenu nameru za podizanje takve fontane pojavilo se niz reakcija, a ponajviše polemike oko njenog muzičkog repertoara. Neko je bio za Baha, Šuberta, Štrausa... a neko za nacionalnu muziku, dabome, „kolce”. Oprezna tadašnja lokalna vlast reaguje tako što se prvo odustalo od nabavke muzičkog seta koji je vredeo oko 11.000 evra. I tako muzička fontana u Kraljevu nikada nije prosvirala, a posle su gradski oci odustali i od osvetljenja u boji, pa su u vodoskoke bili usmereni samo običnim reflektori, bez obzira na to što u prostoriji ispod fontane postoje razni hidraulični i elektronski uređaji za njen daleko lepši i složeniji rad.
No, bili su Kraljevčani i time zadovoljni da se ubrzo mlaznice nisu „zapušile”, a neko je tokom jedne zime ukrao čak 22 i nije otkriven. To je, doduše, nadoknađeno kupovinom i ugradnjom novih, ali poslednjih nekoliko leta uvek po nekoliko njih ne radi. Na početku ovog ni reflektori ne svetle, a „skače” tek pet, šest vodoskoka. Tako kraljevačka fontana ne da ne svira, nego jedva žubori. Jer, kako smo doznali u gradskoj direkciji za urbanizam, u pogonu su samo dve od pet pumpi, a sa 1,5 miliona dinara, koliko grad izdvaja za održavanje fontana i javnih česmi, to ne može da se popravi.
Nada je, ipak, u tome što je ovo prvo leto kada su i fontane poverene na održavanje J P „Vodovod” i kako nam u pomenutoj direkciji još tvrde, koliko naredne nedelje biće organizovan sastanak stručnjaka ove ustanove i „Vodovoda”, na kome će se govoriti o detaljnijoj popravci tehnike za fontanu, smeštene u njenom podzemlju. Ali, to podrazumeva i pribavljanje veće svote novca, koje bar kao predviđene u budžetskom dokumentu nema...
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
