Stvarno ga nije briga

Donald Tramp još nije ni krenuo na samit NATO-a i u zvaničnu posetu Britaniji, a njegovi politički protivnici u medijima i među liberalnim elitama već govore o evropskom putu kao o fijasku veka, pri čemu se u scenarijima katastrofe bezmalo tvrdi da će američki predsednik opsovati lidere savezničkih zemalja, a engleskoj kraljici opaliti šamar.

Protiv njega se vodi kampanja bez presedana – tu su lične uvrede, poređenja sa nacistima i performansi u kojima njegovi neistomišljenici protestuju uspinjući se uz Kip slobode i izbacuju njegove saradnike iz restorana. Politika protiv američkog lidera svela se na ponavljanja da je on površan, glup, čak i lud, bez koncentracije da odgleda i crtać, a kamoli da uradi bilo šta što zahteva mentalne kapacitete. Da u ovom pristupu nešto ne valja, govori i to što je njujorški milijarder ove sedmice dočekao drugi Dan nezavisnosti u Beloj kući, a po računici oponenata dosad je sto puta morao da bude opozvan. Nevolja za demokrate je što njihova taktika ne samo da nije delotvorna već izgleda i da je kontraproduktivna. Povrh svega, iako se poručuje da je Tramp budalast, sve je jasnije da njegova vladavina uopšte nije sprdnja i da on ozbiljno ostvaruje svoj naum, dok progresivna Amerika ne zna kako da se izbori s tim.

 

GDE LEŽI MOĆ: Trampovi politički neprijatelji redovno padaju na njegove provokacije. Bave se pravopisnim greškama u njegovim „tvitovima” i njegovim ljubavnim aferama od pre deset godina, dok se on bavi preoblikovanjem države po svom i liku svojih podržavalaca. Za čoveka kome elita osporava i najmanje razumevanje sveta, Tramp je pokazao iznenađujuće veliko razumevanje za to šta treba da uradi pa da ostavi dalekosežne posledice na američko društvo. Ocrnjen kao neko ko ne shvata šta je uređenje, on je izgleda ipak shvatio da moć u Americi leži u sudijama i zato ih predano bira. Pedantno je odlučivao o apelacionim, federalnim i vrhovnim sudijama, opredeljujući se za proverene konzervativce i po pravilu mlade ljude, što znači da je svestan da će oni, zbog doživotnih funkcija, uticati na SAD dugo posle smene vlade. Kad je izabrao svog prvog sudiju Vrhovnog suda, osnažio je podršku biračkog tela, a to će se verovatno ponovo dogoditi ovih dana kad bude imenovao i drugog. Nekoliko imena se pojavilo u javnosti, ali ko god da na kraju obuče odoru, biće sklon da glasa za odluke u skladu sa republikanskim viđenjem sveta – u korist što većih ekonomskih sloboda, a protiv zaštite životne sredine, imigranata, pa možda čak i protiv osnovnih ljudskog prava o odlučivanju o sopstvenom telu. Drugi Trampov sudija znači da se u Vrhovnom sudu formira konzervativna većina koja će nadglasati liberalne delioce pravde i koja bi mogla da preinači raniju odluku da je abortus ustavno pravo. Bio bi to civilizacijski pad, ali fundamentalni hrišćani među Trampovim biračima upravo su to i tražili od njega.

ŠTA SE KRIJE IZA „TVITOVA”: Veruje se da će to republikancima obezbediti pobedu na izborima za Kongres predstojećeg novembra. Tada bi se potvrdilo da je Trampov način razmišljanja ispravan dok demokrate i predsednikovi protivnici među republikancima imaju problem. Ponovni trijumf konzervativaca na Kapitol hilu učvrstio bi Trampovu vladavinu i u Beloj kući i u stranci. Trebalo je da republikanci prevaspitaju predsednik, ali je on prevaspitao njih. Partija sve manje kritikuje lidera i sve češće bira kandidate koji se slažu sa njegovim stavovima. Ispod maske skandala, haosa i nesnalaženja, Tramp je sistematski uticao na politiku tako da ona odgovara biznisu i socijalnim konzervativcima. Dok su se mediji zanimali njegovim šokantnim tvitovanjem, on je umanjio porez za kompanije, uštedevši im bilion i po dolara. Okružio se timom koji je organizovano ukinuo pregršt regulativa, oslobađajući firme velikog broja ekoloških, bezbednosnih, radnih i drugih standarda koji su umanjivali profit. Za sve to vreme Bela kuća je bacala medijske udice i uspevala da nameće teme, zbog čega je javnost trošila vreme debatujući koliko je primereno to što je prva dama tokom posete ilegalnim imigrantima na američko-meksičkoj granici nosila jaknu sa natpisom: „Stvarno me nije briga, a vas?”

JOŠ JEDNO IZNENAĐENjE: Možda je strategija liberala da jednom delu republikanskih ili neopredeljenih birača ogade predsednika, ali je nedavna anketa pokazala da zbog neprestanih napada na njega, čak i nezagriženi glasači odmah dobiju želju da ga brane. On uživa podršku 87 odsto konzervativaca, što je uporedivo sa podrškom koju je u tom taboru uživao Džordž Buš posle 11. septembra. Ekonomija je u sjajnom stanju, što je dobro za zemlju, ali ne i za demokratskog kandidata na sledećim predsedničkim izborima. Za one koji imaju progresivne ideje ne zna se šta je gore – to što Tramp u velikoj meri i te kako zna šta radi ili to što oni koji treba da ga pobede nemaju pojma