Стварно га није брига

Доналд Трамп још није ни кренуо на самит НАТО-а и у званичну посету Британији, а његови политички противници у медијима и међу либералним елитама већ говоре о европском путу као о фијаску века, при чему се у сценаријима катастрофе безмало тврди да ће амерички председник опсовати лидере савезничких земаља, а енглеској краљици опалити шамар.

Против њега се води кампања без преседана – ту су личне увреде, поређења са нацистима и перформанси у којима његови неистомишљеници протестују успињући се уз Кип слободе и избацују његове сараднике из ресторана. Политика против америчког лидера свела се на понављања да је он површан, глуп, чак и луд, без концентрације да одгледа и цртаћ, а камоли да уради било шта што захтева менталне капацитете. Да у овом приступу нешто не ваља, говори и то што је њујоршки милијардер ове седмице дочекао други Дан независности у Белој кући, а по рачуници опонената досад је сто пута морао да буде опозван. Невоља за демократе је што њихова тактика не само да није делотворна већ изгледа и да је контрапродуктивна. Поврх свега, иако се поручује да је Трамп будаласт, све је јасније да његова владавина уопште није спрдња и да он озбиљно остварује свој наум, док прогресивна Америка не зна како да се избори с тим.

 

ГДЕ ЛЕЖИ МОЋ: Трампови политички непријатељи редовно падају на његове провокације. Баве се правописним грешкама у његовим „твитовима” и његовим љубавним аферама од пре десет година, док се он бави преобликовањем државе по свом и лику својих подржавалаца. За човека коме елита оспорава и најмање разумевање света, Трамп је показао изненађујуће велико разумевање за то шта треба да уради па да остави далекосежне последице на америчко друштво. Оцрњен као неко ко не схвата шта је уређење, он је изгледа ипак схватио да моћ у Америци лежи у судијама и зато их предано бира. Педантно је одлучивао о апелационим, федералним и врховним судијама, опредељујући се за проверене конзервативце и по правилу младе људе, што значи да је свестан да ће они, због доживотних функција, утицати на САД дуго после смене владе. Кад је изабрао свог првог судију Врховног суда, оснажио је подршку бирачког тела, а то ће се вероватно поново догодити ових дана кад буде именовао и другог. Неколико имена се појавило у јавности, али ко год да на крају обуче одору, биће склон да гласа за одлуке у складу са републиканским виђењем света – у корист што већих економских слобода, а против заштите животне средине, имиграната, па можда чак и против основних људског права о одлучивању о сопственом телу. Други Трампов судија значи да се у Врховном суду формира конзервативна већина која ће надгласати либералне делиоце правде и која би могла да преиначи ранију одлуку да је абортус уставно право. Био би то цивилизацијски пад, али фундаментални хришћани међу Трамповим бирачима управо су то и тражили од њега.

ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА „ТВИТОВА”: Верује се да ће то републиканцима обезбедити победу на изборима за Конгрес предстојећег новембра. Тада би се потврдило да је Трампов начин размишљања исправан док демократе и председникови противници међу републиканцима имају проблем. Поновни тријумф конзервативаца на Капитол хилу учврстио би Трампову владавину и у Белој кући и у странци. Требало је да републиканци преваспитају председник, али је он преваспитао њих. Партија све мање критикује лидера и све чешће бира кандидате који се слажу са његовим ставовима. Испод маске скандала, хаоса и несналажења, Трамп је систематски утицао на политику тако да она одговара бизнису и социјалним конзервативцима. Док су се медији занимали његовим шокантним твитовањем, он је умањио порез за компаније, уштедевши им билион и по долара. Окружио се тимом који је организовано укинуо прегршт регулатива, ослобађајући фирме великог броја еколошких, безбедносних, радних и других стандарда који су умањивали профит. За све то време Бела кућа је бацала медијске удице и успевала да намеће теме, због чега је јавност трошила време дебатујући колико је примерено то што је прва дама током посете илегалним имигрантима на америчко-мексичкој граници носила јакну са натписом: „Стварно ме није брига, а вас?”

ЈОШ ЈЕДНО ИЗНЕНАЂЕЊЕ: Можда је стратегија либерала да једном делу републиканских или неопредељених бирача огаде председника, али је недавна анкета показала да због непрестаних напада на њега, чак и незагрижени гласачи одмах добију жељу да га бране. Он ужива подршку 87 одсто конзервативаца, што је упоредиво са подршком коју је у том табору уживао Џорџ Буш после 11. септембра. Економија је у сјајном стању, што је добро за земљу, али не и за демократског кандидата на следећим председничким изборима. За оне који имају прогресивне идеје не зна се шта је горе – то што Трамп у великој мери и те како зна шта ради или то што они који треба да га победе немају појма