Nemačke milijarde od gasa „otrovale” predsednika SAD
Zašto se Donald Tram u tolikoj meri okomio na Nemačku, višedecenijskog evropskog bliskog saveznika? Na ovo pitanje odgovor se traži širom sveta i učitavaju se svi mogući razlozi: od strateških političkih, ekonomskih do emotivnih. Ima tu i bizarnih i manje verovatnih objašnjenja poput onog da Tramp svaki čas „sapliće” Angelu Merkel pošto mrzi žene, pogotovo jake, do onog da je nemačka kancelarka bila blizak saradnik i u odličnim odnosima s njegovim prethodnikom Barakom Obamom.
Američki predsednik je – uprkos tome što je susret s Angelom Merkel na marginama samita u Briselu ocenio kao sjajan – ostao dosledan u kritici njene politike. Uoči samita NATO-a podigao je ulog oštro kritikujući nemačku politiku izdvajanja u vojnom sektoru i uvozu gasa iz Rusije. A nije zaboravio ni trgovinske sporazume za koje tvrdi da štete SAD i da je Nemačka „izvukla” mnogo više koristi od savezništva s Vašingtonom. Uostalom, nedavno je rekao da vidi previše nemačkih automobila koje voze američki građani.
Da je njegov nastup bio dobro osmišljen potez iskusnog biznismena, videlo se odmah po završetku samita, kada je Tramp proglasio sopstvenu pobedu, a kancelarka izjavila da su svi posvećeni NATO-u i da su „na putu” bolje preraspodele troškova za zajedničku odbranu. Tramp zahteva da sve članice dostignu dva procenta izdvajanja za vojni budžet, a na samitu je taj procenata čak i udvostručio. Nemačka je ranije usvojila plan da izdvajanje od dva odsto iz budžeta za odbranu dostigne konstantnim povećanjima do 2024. godine, što bi bilo uvećanje od 80 odsto.
Uoči sastanka s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, s kojim želi da unapredi odnose i reši nekoliko gorućih svetskih pitanja, Tramp je pre samita NATO-a javno napao Nemačku zbog podrške sporazumu s Rusijom o izgradnji gasovoda u Baltičkom moru, tvrdeći da je Berlin „zarobljenik Rusije” i da je protok „gasnih” dolara iz Evrope u Rusiju apsolutno neprihvatljiv. Budući da Berlin plaća milijarde dolara Moskvi za ruski gas, a uz to s Rusijom radi na projektu gasovoda „Severni tok 2”, nepravedno je, smatra američki predsednik, da Nemačka očekuje da je NATO brani od tih istih Rusa.
Stejt department je istog trenutka ponovio upozorenje da evropske firme koje ulažu u „Severni tok 2”, kojim je predviđeno dupliranje postojeće količine ruskog gasa Evropi – rizikuju da se nađu pod udarom sankcija. Portparol Stejt departmenta je rekao Rojtersu da SAD smatraju da će gasovod ugroziti ukupnu energetsku sigurnost i stabilnost Evrope time što će Rusija obezbediti još jedan instrument političke prinude prema evropskim zemljama. Vašington, pa i Angela Merkel, koja pokušava da nađe rešenje da se ne zameri SAD ali i da ostvari svoje interese, već su izneli zahtev da transport gasa preko Ukrajine ostane stabilan, na šta je Putin odgovorio da takav aranžman može da se dogovori ukoliko bude isplativ.
Pritisak američkog predsednika na Nemačku mogao bi da bude i ometanje političkih rivala i većine američkih medija koji već proglašavaju Putina za dobitnika samita u Helsinkiju u ponedeljak, iako dvojica predsednika nisu ni seli za sto.
Samo što su nemačka ministarstva demantovala Trampov tvit da je u njihovoj zemlji zbog prijema velikog broja migranata primetan porast kriminala, sada su morali da negiraju da su „u kandžama” Rusije. Merkelova je govorila o svom iskustvu života u Istočnoj Nemačkoj i o tome kako niko ne bi trebalo da joj govori šta je ruska kontrola, a ministar spoljnih poslova Hajko Mas je tvrdio da Berlin nije zarobljenik ni Moskve, ali ni Vašingtona.
Iako se kao jedan od razloga Trampovog pritiska na Nemačku navodi i namera da razjedini EU – briselska osovina je stabilna. Posle dogovora o formiranju interventnih evropskih snaga, u kojima bi, pored Francuske, Nemačka i Velika Britanija igrale najznačajniju ulogu, Makron je juče izjavio da se ne slaže sa Trampovom ocenom da je Nemačka „pod totalnom kontrolom Rusije zbog jednog gasovoda”.
Ipak, Trampov pritisak na Berlin odobravaju neke članice istočne i centralne Evrope, koje se oslanjaju na snagu NATO-a kao garanta protiv moguće ruske invazije. Poljski predsednik Andžej Duda, protiv čije zemlje je Brisel pokrenuo proces za utvrđivanja kršenja vladavine zakona EU, juče je upozorio da bi bilo šokantno ukoliko bi Tramp učinio bilo kakve ustupke Putinu i povukao se iz strategije obezbeđivanja ovog dela sveta.
Kremlj je, s druge strane, iako ga optužuju da mu odgovara cepanje EU, odbacio Trampove tvrdnje da je Nemačka talac Rusije zbog njenog energetskog oslanjanja na Rusiju i da Moskva i Berlin jednako zavise jedan od drugoga. Portparol Dmitrij Peskov je juče komentarisao najnoviji Trampov verbalni napad rekavši da „snabdevanje iz gasovoda ne dovodi do zavisnosti jedne zemlje od druge, već su one uzajamno zavisne, i da je to garancija stabilnosti i daljeg razvoja”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
