Mali: Podrška domaćoj „Dina” platnoj kartici

Mali je podvukao da je kartica besplatna - ne postoje ni mesečne, ni kvartalne provizije, ali i da se provizija smanjuje šest puta prilikom upotrebe Dine, što je važno za građane, ali i trgovce i zanatlije.

„Mali trgovci i zanatlije su često znali da ne primaju kartice, jer su bile skupe, odnosno skupa je bila provizija. Ovde je provizija šest puta niža, 2,18 dinara i očekujem da će veliki broj zanatlija i malih trgovaca početi da prima 'Dinu' kako bi se dodatno pospešio platni promet i ekonomska aktivnost”, rekao je Mali novinarima u „Poštanskoj štedionici”, gde je preuzeo svoju karticu.

Dodao je da je „Poštanska štedionica” do sada izdala 1,5 miliona Dina kartica, što je, kaže, primer kako zajedno možemo da podržimo nešto domaće, od čega korist imaju građani, mala privreda i svi koji rade u našoj zemlji.

Ministar je istakao i da je banka „Poštanska štedionica” prošle godine, ostvarila dobit od 3,9 milijardi dinara, dok su sve banke u kojima je država vlasnik u Srbiji prošle godine imale ukupnu dobit od oko 13 milijardi dinara.

Prema njegovim rečima, to u pokazuje da smo u potpunosti stabilizovali naš bankarski sektor, koji je kičma razvoja privrede.

„Bankarski sektor kroz povoljne kredite i kroz odnose sa privredom i građanima treba da obezbedi dalju motivaciju i impuls daljem razvoju privrede”, ukazao je Mali.

Zahvalio je „Poštanskoj štedionici” što podržava napore Vlade Srbije i dodao da će vlada sa domaćim bankama raditi na tome da se dalje unapredi bankarsko i finansijsko tržište.

„Da građani, ali i mali trgovci i zanatlije imaju korist, da okruženje u kojem radimo bude takvo da se otvaraju nova radna mesta, razvija privreda, bankarski sistem bude stabilan i da što veći broj ljudi koristi domaću karticu”, zaključio je Mali.

Svi građani koji imaju račun u nekoj od banaka će od 17. avgusta imati pravo na besplatnu Dina karticu, ali banke nemaju obavezu da izdaju Dinu klijentima sve dok im ne istekne postojeća kartica koju su dobili od tih banaka.

Cilj zakona koji je nedavno usvojen u Skupštini je snižavanje visokih troškova kartičnih plaćanja, odnosno međubankarske naknade koja u našoj zemlji prosečno iznosi oko 1,1 do 1,2 procenta, pa i preko dva procenta.

Ideja je da se rasterete trgovci koji su svoje troškove prebacivali na cenu robe i usluga, a na kraju su „deblji kraj” izvlačili građani. (Tanjug)