Srbija – inovator u usponu

Pri sastavljanju liste, odnosno razvrstavanju u kategorije, vrednovani su i ljudski resursi, odnosno koliko država ima novih doktoranata, kakvog je obrazovnog profila stanovništvo uzrasta od 25 do 34 godine, koliko naučnih publikacija ima međunarodni karakter i koje su najviše citirane. Ocenjivano je i koliko je okruženje pogodno za inovacije, koliko novca javni i privatni sektor izdvajaju za istraživanje i razvoj, kao i koliki su izdaci za investicije. Među kriterijumima su se, između ostalih, našli i zaštita intelektualne svojine, kao i učinak od prodaje odnosno izvoza inovativnih srednje i visoko tehnoloških proizvoda.

Prema inovacionim performansama na listi je ustanovljeno četiri kategorije zemalja – inovacioni lideri, jaki inovatori, umereni inovatori i skromni inovatori.

Inovacioni lideri su za 20 odsto uspešniji od proseka EU i tu spadaju: Švedska, Švajcarska, Danska, Finska, Luksemburg, Holandija i Velika Britanija. Jaki inovatori ostvarili su između 90 i 120 odsto proseka performansi za EU i tu su: Austrija, Belgija, Francuska, Nemačka, Irska, Slovenija, Island, Izrael i Norveška.

Srbija je u kategoriji umerenih inovatora, koji su ostvarili između 50 i 90 odsto od proseka kriterijuma za EU, zajedno sa: Hrvatskom, Kiprom, Češkom, Grčkom, Estonijom, Mađarskom, Italijom, Letonijom, Litvanijom, Maltom, Poljskom, Portugalijom, Slovačkom, Španijom i Turskom.

Kategorija skromnih inovatora obuhvata zemlje koje su ostvarile manje od 50 odsto od proseka performansi EU i tu spadaju: Bugarska i Rumunija, Makedonija i Ukrajina.

Pri sačinjavanju liste inovacionih rezultata Evropska komisija koristi podatke Evrostata, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Ujedinjenih nacija.

– Godišnja lista Evropskih inovacionih rezultata pruža uporednu analizu karakteristika inovacija u zemljama EU, drugim evropskim zemljama i regionalnim susedima u istraživanjima i inovacijama. Ona procenjuje relativne prednosti i nedostatke nacionalnih inovacionih sistema. Takođe pomaže državama da prepoznaju na koje oblasti treba da se usredsrede kako bi postigli veću uspešnost u području inovacija – navedeno je u saopštenju Evropske komisije.

Ovogodišnja lista pokazuje da uspešnost EU u području inovacija i dalje raste, kao i da je rast ubrzan poslednjih godina. Prosečni učinak inovacija EU povećan je 5,8 odsto od 2010, a očekuje se da će se poboljšati za dodatnih šest procenata u naredne dve godine. U okviru EU, karakteristike inovacija su povećane u 18 zemalja i smanjene su u 10 zemalja od 2010. godine. Švedska je lider u inovacijama, a Litvanija, Holandija i Malta su najbrže rastući inovatori, dok je uspešnost inovacija najviše smanjena na Kipru i u Rumuniji, ocenjuje Evroska komisija.

Najveći napredak ove godine zabeležen je u okruženju pogodnom za inovacije (konkretno u raširenosti širokopojasne mreže), ljudskim resursima (konkretno u broju doktoranata) i privlačnim istraživačkim sistemima (konkretno u međunarodnim zajedničkim publikacijama). Ohrabrujuće je i znatno povećanje ulaganja preduzeća i preduzetničkog kapitala. S druge strane, javna potrošnja na istraživanja i inovacije iskazana kao udeo BDP-a i dalje je ispod nivoa 2010. godine, ali ima pokazatelja koji nagoveštavaju pozitivan preokret, navode u Evropskoj komisiji.

– U svetskim razmerama EU nastavlja da poboljšava svoj položaj u odnosu na Sjedinjene Države, Japan i Kanadu, dok u odnosu na Južnu Koreju zaostaje. Međutim, Kina ubrzano nadoknađuje zaostatak za EU jer u uspešnosti u području inovacija raste trostruko brže – navedeno je u izveštaju Evropske komisije.