Turska umiruje NATO saveznike
Istanbul – Ankara nastoji da otkloni „zabrinutost” NATO saveznika koji su uznemireni zbog turske kupovine ruskih raketnih sistema S-400. Na zapadu mnogi taj potez doživljavaju i kao prvi korak ka okretanju leđa Alijansi, pogotovo posle primetnog zbližavanja predsednika Vladimira Putina i Tajipa Erdogana.
„Ne, Turska ne ide bilo gde iz NATO-a. Turska je NATO saveznik, deo Evrope i član više evropskih institucija. Ankara pokušava da postane član EU već šezdeset godina”, izjavio je ministars poljnih poslova Mevlut Čavušoglu na poslednjem sastanku Alijanse u Briselu na kome su iznova mogle da se čuju kritike zbog tog poteza turske vlade.
Demantujući tvrdnje da se Turska udaljava od vojnog saveza, ministar priznaje: „Moja zemlja nije u poziciji da traži alternativu u spoljnoj politici”. Turska je član NATO-a od 1952. godine i strateški je još uvek neraskidivo vezana za odbrambeni sistem Alijanse, uprkos povremenim varnicama na relaciji Ankara–Vašington–Brisel (NATO komanda).
Turska je spremna da više doprinese NATO-u, ali istovremeno očekuje još više od Alijanse, pogotovo što se na jugoistočnim granicama suočava sa vojnim izazovima, pre svega iz Sirije. U deklaraciji koja je je usvojena na samitu u Briselu je istaknuto, kako prenose mediji u Istanbulu, da će Alijansa preduzeti dodatne mere prema Siriji kako kako bi Turska mogla da odgovori na povećane izazove što će istovremeno doprineti i bezbednosti na jugoistočnom krilu NATO-a.
Krajem prošle godine Ankara je sklopila sa Moskvom ugovor o kupovini raketnih sistema S-400. Mnogi su to ishitreno doživeli kao da je Tajip Erdogan počeo da se udaljava od NATO-a i da se polako, preko Moskve, priklanja Šangajskoj organizaciji za saradnju u kojoj su, pored Rusije i Kine, još nekoliko vodećih azijskih zemalja. Pogotovo što je Turska prva zemlja Alijanse koja je kupila raketne sisteme S-400.
U Ankari kažu da saveznici više ne treba da dovode u pitanje taj posao vredan 2,5 milijarde dolara sa Moskvom. „Prvi raketni sistemi S-400 treba da stignu krajem 2019. godine”, tvrdi Čavušoglu. On objašnjava da je Turska zapravo bila primorana da sklopi taj posao sa Moskvom, jer NATO antibalistički sistemi mogu da „pokriju” samo 30 odsto turskog vazdušnog prostora. „Mi nismo mogli da obezbedimo ove sisteme od saveznika (rakete „patriot”) i Rusija nam je dala najbolju ponudu kako bi mogli da zaštitimo svoj vazdušni prostor koji svakog časa može da se nađe na udaru”, tvrdi on.
Na zapadu i dalje ne žele da se pomire sa tom odlukom predsednika Erdogana i tvrde da te rakete ne mogu da se uklope u odbrambeni sistem Alijanse. Mnogi se nadaju da će oni odustati od tog posla, iako je već uplaćen jedan iznos ugovorne sume i dobijen kredit od Moskve.
Grupa senatora u američkom Kongresu vrši pritisak na predsednika Donalda Trampa da isključi Tursku iz proizvodnje i kupovine modernih aviona F-35. Povod za to je nabavka raketa S-400, („koje će obarati američke bombardere”) kao i masovni progoni građana posle pokušaja puča u Turskoj gde se u zatvoru našao i jedan sveštenik koji ima američko državljanstvo.
„Ukoliko se taj predlog usvoji u Kongresu, to ne bi moglo da ostane bez našeg odgovora”, upozoravaju zvaničnici u Ankari. Šta bi to praktično moglo da znači nije saopšteno. Mediji bliski vladajućim strukturama tvrde da će Ankara, ukoliko bude isključena iz proizvodnje i kupovine američkih aviona, rešenje potražiti i naći u Moskvi i nabaviti u svetu „najopasnije”ruske bombardere SU-57. Veruje se da taj predlog senatora neće proći jer bi vojna industrija SAD izgubila ogroman posao pošto Turska planira da kupi sto aviona tipa F-35.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
