Raspisan tender za RTB „Bor”

Tako rumunski „Kuprom”, koji je na tenderu raspisanom 2006. godine dostavio najveću ponudu, od 400 miliona dolara, ni posle produženja rokova nije dostavio bankarsku garanciju. Ta firma je u svojim saopštenjima optužila sindikat RTB „Bor” da je bojkotovao pregovore o kolektivnom ugovoru, ali ipak formalni uslov za preuzimanje borskog giganta nikad nije ispunila, pa je ugovor sa njom raskinut. Na tom tenderu vladalo je veliko interesovanje, pa su dokumentaciju otkupile čak 23 kompanije.

Na sledećem tenderu za RTB „Bor” ponovila se slična situacija. Javni poziv raspisan je u avgustu 2007. godine, a najbolju ponudu od 466 miliona dao je austrijski „Atek”. Ipak, ni ova kompanija nije postala vlasnik RTB „Bor”. Ispostavilo se da je i „Atek” u proces preuzimanja krenuo bez para. Posle dva propala tendera država je odlučila da dokapitalizacijom u privatizaciju RTB „Bor” uvede strateškog partnera. Bilo je zamišljeno da država u zajedničku kompaniju unese imovinu RTB-a, a partner bi imao obavezu da investira. Predviđeno je bilo i da ulagač sve dugove preuzme na sebe. To je, po mnogima, bio osnovni razlog zašto ni takav način privatizacije nije uspeo. Agencija je 11. jula 2008. godine objavila javni poziv za dostavljanje zainteresovanosti za strateško partnerstvo. Na prodaju je izneto 67 odsto kapitala, ali zainteresovanih nije bilo.

Ovog puta država je dugo krojila tender na kome će RTB „Bor” tražiti strateškog partnera i probila je sve rokove za raspisivanje javnog poziva. I one koje je postavio Međunarodni monetarni fond (kraj marta) i one koje su postavili ovdašnji državni zvaničnici (kraj juna).

Uoči raspisivanja tendera objavljen je finansijski izveštaj o poslovanju, po kome je kompanija prethodnu godinu završila u plusu od 974 miliona dinara, što je nešto više od osam miliona evra. Kraj prethodne godine RTB „Bor” je dočekao sa gubitkom od 1,27 milijardi dinara. Ipak, ovde je reč samo o redovnom godišnjem izveštaju i konsolidovani izveštaj još nije objavljen. To znači da u konačan rezultat ne ulazi poslovanje Rudnika bakra „Majdanpek” i „Topionice”. Pojedinačni finansijski rezultati ove dve kompanije koje posluju u okviru RTB „Bor” pokazuju da je Rudnik bakra „Majdanpek” bio u plusu za 2,57 milijardi dinara, a „Topionica” je poslovala sa gubitkom od 376 miliona dinara.

Nedavno je objavljeno i saopštenje kako je RTB „Bor” povećao izvoz za trećinu, a menadžmentu je išlo naruku i to što je cena bakra na svetskom tržištu rasla.

Za sada je poznato da je interesovanje za RTB „Bor” pokazala Ruska bakarna kompanija, s kojom je povezan biznismen Milan Popović. Među zainteresovanim firmama je i kineska „Pauer čajna”, ali i „Zijin majning grupa”.

I Mehmed Čengiz, vlasnik turske kompanije „Čengiz holding”, najavio je nedavno da će se ova firma nadmetati na tenderu za RTB „Bor”. Kanadski „Mundoro” takođe je javno iskazao zainteresovanost za borskog giganta, a ministar privrede Goran Knežević je posle posete Kazahstanu istakao da i kompanije iz ove zemlje hoće RTB „Bor”.