Dobri duh slovenski

Bez trenutka gorčine, krajnje dobroćudno: da se radovao odmoru, isto kao i novom početku. Odlučio je Novakov telefonski poziv iz Dominikanske Republike, krajem marta, posle poraza od Pera u Majamiju. Iz mnogih kriza se izlazi tek kada čovek stigne do dna, a za našeg teniskog asa je treći uzastopni poraz bio dno, nešto što mu se nije desilo od samih početaka profesionalne karijere.

Slovak se sada priseća kako su ga drugi treneri i igrači dočekali širokim zagrljajem već na prvom zajedničkom turniru, u Monte Karlu. „To mi je dalo mnogo snage, video sam da čak i njegovi protivnici žele da se veliki šampion vrati na vrh.”

Za Agasija kaže da je možda bio na pravom mestu, ali ne u pravo vreme. Uz to mu je Novak, u telefonskom razgovoru, otkrio još jednu razliku:

„Rekao mi je da se američki mentalitet razlikuje od našeg, slovenskog. Shvatio je kako mu je bilo ranije i da neće naći drugog trenera koji bi razumeo njegov mentalitet.”

Jedna od ključnih reči za Vajdu je – privrženost. Roditeljska privrženost trenera koji trpi i kada pulen viče iz sveg grla na njega kada mu nešto zasmeta u toku meča.

Ali, ako ste pomislili da iza te privrženosti stoji popustljivost, prevarili ste se. U upravo objavljenom razgovoru za slovački „Šport”, Vajda je otkrio mnoge nepoznate detalje svoga povratka. Pored ostalih, njegovi zahtevi su bili da se prekine s tretiranjem tenisa kao filozofije, da se isključi uticaj Imaza, ojača muskulatura i vrati deo proteina u ishranu jer je Đoković posle operacije dodatno oslabio.

„Nisam želeo da na Novaka utiču ljudi koji znaju šta je tenis, ali ne razumeju psihu vrhunskog sportiste. Tenis ne može da se zasniva na filozofiji, to je borba čoveka sa čovekom.”

Vajda je jedini uspeo da navede Đokovića na korenite promene, a sada, kada su one donele neočekivano brzi uspeh, njegov uticaj biće mnogostruko jači. Kralju su neophodni dvorjani, vitezu štitonoša, a sportskoj zvezdi – okruženje vernih, dobronamernih i požrtvovanih.