Hirurške cake za ćelave glave

Ugradnja silikona u Srbiju se vraća na velika vrata, isto kao i u Americi, pri čemu se silikoni ne koriste samo za rekonstrukciju, već i za povećanje dojki, kaže dr Mićo Đuričić, hirurg. On dodaje da je na upravo završenom Balkanskom simpozijumu plastične hirurgije, koji je u Beogradu organizovala Specijalna bolnica "Galatea", veliko interesovanje izazvala metoda doktora Raula Gonzalesa, koji je pionir u oblasti oblikovanja zadnjice sa ili bez silikonskih implantata, intervencija koja se kod nas još nije "primila".

Dok je u operacionoj sali dr Đovani Bati, italijanski maestro za estetsku hirurgiju, neverovatnom tehnikom oblikovao pacijentu "novi" nos, hiruršku demonstraciju su u prenosu uživo, u potpunoj tišini, pratili naši hirurzi, hvatajući beleške i "skidajući cake". Ova intervencija je privukla izuzetno veliku pažnju, jer dr Bati ne stavlja tampone u nos, posle operacije nema otoka, plavih kolutova oko očiju, pacijent već sutradan može u javnost, a sedmog dana niko neće ni primetiti da je bio na hirurškom stolu, pri čemu je italijanski hirurg sve uradio samo uz pomoć specijalnih dleta i posebnim načinom rezanja kosti nosa.

Veliku pažnju je izazvao i finski doktor Rolf Nordstrom, autor popularne mikro i minigrafting tehnike za transplantaciju kose, koja, kako kaže dr Mićo Đuričić, vlasnik bolnice "Galatea" i organizator simpozijuma, daje izvrsne rezultate, ali je za naše prilike još skupa intervencija. Jedan inplantat košta dva evra. Za jednu pristojno bujnu kosu je, na primer, potrebno između 4.500, pa i 6.000 tih graftova, pa se do cene lako stiže.

Na simpozijumu su učestvovali poznati stručnjaci plastične hirurgije iz Amerike, Italije, Brazila i Finske, a nova iskustva su ovog puta, uz lekare ove medicinske specijalnosti iz Srbije, sakupljale i kolege iz Slovenije, Mađarske i susednih zemalja.

Dr Mićo Đuričić je veliki humanista, jer u svojoj privatnoj bolnici svake godine potpuno besplatno, uz dr Branka Grivu, svog učitelja, uradi više od 45 operacija rascepa nepca i gornje usne ("zečja usna") kod dece, a već više od 300 žena ovde je posle operacije dojke dobilo besplatne inplantate.

- Svako mora svom pacijentu da kaže šta tačno može da se postigne plastičnom operacijom. Ne sme se obećavati svašta, ni intervencije bez ožiljaka, ni trajni efekti. To u ozbiljnoj hirurgiji ne postoji, kao što ne postoje ni operacije bez rizika, odnosno male i velike operacije. Nažalost, samo kod nas ima primera da se pacijentima obećava svašta kada oni traže i ono nemoguće. U svetu hirurg ne može da obnovi licencu ako godišnje uradi samo 20 operacija. Članovi svetskih udruženja tačno znaju koji broj i kako da dokumentuju obavljene operacije, a toga kod nas nema. Francuski hirurg Iloaz, koji je 1972. godine prvi uradio liposukciju, lepo je rekao da svaki ludi pacijent nađe ludog doktora - kaže dr Đuričić.

Estetska hirurgija odavno, po tvrdnji hirurga, nije samo hir bogatih ljudi, poznatih pevačica i glumica i javnih ličnosti, već i potreba sasvim običnih ljudi. Ljudi su spremni da, zbog lepšeg izgleda, većih grudi i zategnutog lica, podignu kredit ili da hiruršku intervenciju plate na - 12 rata. Naš sagovornik kaže da Srbija prati svetski trend, jer pacijenti najviše traže operaciju liposukcije, zatim fejslifting, operaciju nosa i zatezanje kože stomaka.