Podnošenje originalnih dokumenata – bespotrebno

– Predložili su da pet administrativnih postupaka bude ukinuto, što nam govori da je privreda ovoj akciji pristupila potpuno trezveno i realno. Nisu predložili da se sve što im izaziva problem ukine, već samo ono što je stvarno prema njihovom mišljenju suvišno – kaže Ninoslav Kekić, pomoćnik direktora Sekretarijata za javne politike, koji vodi vladin program „e-Papir”.

 Naš sagovornik kaže da je najviše predloga stiglo od trgovaca, uslužne delatnosti, saobraćaja, oblasti finansijskog tržišta, naučne, inovacione i tehničke delatnosti.

Privrednici predlažu ukidanje postupaka koji se odnose na prijavu podataka za utvrđivanje staža osiguranja, zarade, naknadne zarade, odnosno osnovica osiguranja i visine uplaćenog doprinosa. Zatim evidentiranje promene– dopune podataka obveznika poreza na dodatu vrednost. Na tom spisku je i povraćaj dela plaćenog poreza na zaradu za novozaposlene. Oni su za ukidanje odobrenje za držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu. – Već pripremamo ukidanje M4 obrasca (Prijava podataka za utvrđivanje staža osiguranja, zarade, naknade zarade, odnosno osnovice osiguranja i visine doprinosa), MUN obrasca (Prijava o uplati doprinosa po osnovu ugovorene naknade, odnosno naknade po osnovu ugovora o dopunskom radu i visini te naknade) i markica za brašno. Intenzivno se radi na izmeni propisa i izgradnji sistema kako bi se ovi poslovi obavljali po službenoj dužnosti preuzimanjem podataka iz poreskih prijava– navodi Kekić.

Takođe prikupljeno je i 20 predloga za pojednostavljenje administrativnih postupaka. Ti predlozi se odnose na pojednostavljenje i unapređenje postupaka izdavanja uverenje  o plaćenom porezu, preknjižavanje više ili pogrešno plaćenih javnih prihoda, registracije i objave akata privrednog društva, registracije povećanja kapitala u privrednim društvima, registracije promene zakonskog zastupnika kao i ovlašćenje pravnom licu za tehnički pregled vozila i izdavanje registarskih nalepnica.

– Moglo bi se zaključiti da su privrednici otvoreno ušli u ovaj proces i da pored navođenja problema sa kojima se susreću, nude i konkretna rešenja istih, što je svakako bio cilj ove reforme, da se u otvorenom partnerskom odnosu javnog i privatnog sektora kreira povoljno poslovno okruženje i podigne kvalitet javnih usluga – kaže Kekić.

Njihove zamerke su razumne, smatra naš sagovornik i dodaje da bi koordinisanom akcijom organa javne uprave mogle da budu otklonjene prepreke na koje je ukazano ali je za svaku reformu potrebno određeno vreme, kako se ne bi napravili dodatni propusti i kako se ne bi postigao kontraefekat.

– Kada je reč o neusklađenosti propisanog sa praktičnom primenom zakona, to ne sme da se dešava i takve stvari moraju pod hitno da se provere i isprave, jer to nas vodi u pravnu nesigurnost i narušavanje jednakih uslova za sve na tržištu – ističe Kekić.

Cilj vladinog projekta „e-Papir” jeste da birokratske procedure pojednostavi, digitalizuje i učini javno dostupnim privrednicima na jednom portalu. Procenjuje se da će troškovi poslovanja realnog sektora sa sadašnjih 3,45 odsto pasti na tri procenta BDP-a kada bude uspostavljen registar svih administrativnih postupaka. To će biti jedinstveno mesto sa svim informacijama neophodnim za poslovanje i javno dostupna baza sa skoro 2.500 postupaka. On bi trebalo da bude uspostavljen do 2021., a privreda ima otvoren poziv da predlaže šta treba promeniti. Suština jedinstvenog registra je da privrednici obaveze u državnoj upravi završavaju brže i efikasnije, na transparentan, predvidiv i jednostavan način. Tako da više neće postojati mogućnost da se postupak sprovodi na različite načine u zavisnosti od službenika koji obrađuje predmet.