Šareno a jednobojno

Srećom te Srbija nije mala zemlja. Jer, ko zna, da je recimo veličini jedne Malte, Monaka, Crne Gore ili Lihtenštajna, ekipe emisija „Žikina šarenica” ( Pink) i „Šarenica” (RTS ) neminovno bi se sudarale na istim  mestima, u istim parkovima i izletištima...

Jer, kao da im nije bilo dovoljno to što su im emisije vrlo slične pa gledaoci kojima popusti koncentracija, posebno u trenucima kada na ekranu nisu  lica Žike Nikolića i njegove ekipe ili Ane Babić i Slobodana Šarenca, nisu sigurni koju od te dve emisije, koje se emituju  u istim danima i istim terminima, zapravo, gledaju.

Žika Nikolić je od svoje emisije rođene na javnom servisu napravio brend. Kad je u jednom trenutku, kao čovek penzioner, odlučio da prihvati bolje uslove i pređe sa delom svoje produkcije na Pink, to je bio njegov poslovni potez na koji je imao svako moguće pravo.

Ali teško je razumeti zašto se javni servis toliko trudi da napravi identičnu emisiju, umesto da je taj termin iskoristio da bude konkurentan i privuče publiku sa drugačijim afinitetom i ukusima.

Ovako, „Šarenica” ovde, „Šarenica” tamo, folk pevači ovde, folk pevači tamo, folklorni ansambli na oba mesta, zaluta i poneki zabavnjak, talentovani mališan, sportista, autor knjige... A sada leti, gle originalne ideje, karavanom putuju  ekipe sa  obe televizije... Pomanjkanje ideja ili čuveni srpski inat?

U svakom slučaju, na šteti su gledaoci. I oni koji vole  ovaj tip emisije jer im je verovatno teško da se odluče gde  je „šarenije”,  ali i oni koji bi voleli da gledaju program sa novom koncepcijom, ali džabe im kad je termin „zakovan”... Istraživanja gledanosti pokazuju da je RTS-ova „Šarenica” gledanija pa to, verovatno, daje dodatni  optimizam čelnicima iz Takovske 10. Koji ponovo zaboravljaju da im ne priliči da se takmiče sa komercijalnim televizijama.

Izbacivanjem, zbog letnje šeme, autorskih emisija RTS je pokazao da brine o dobrobiti svojih zaposlenih koji se odmaraju od kamera po tri, četiri meseca, ali je propustio priliku da ustupi prostor nekim novim mladim ljudima koji inače nemaju priliku da pokažu šta umeju i znaju.

Držeći se svog čvrsto zakucanog „običajnog prava” javni servis tačno u devet sati ujutro završava  Jutarnji program, iako na  drugim televizijama (Prva, Pink, Hepi...),  sa kojima inače voli da se upoređuje, slični programi se završavaju posle 11 časova, dakle duži su za čitava dva sata.

Čekajte, je l’ ono beše Radio televizija Srbije ima hiljade   zaposlenih viška?

Čudna neka matematika!