Čas istorije na mestu krvave bitke

Prema njegovim rečima, hram je posvećen Svetom Despotu Stefanu Lazareviću, jednom od 13 svetih srpskih ratnika, ratnika koji su proglašeni za svece. Ostalih 12 će svoje mesto naći u hramovnom ikonopisnom zbiru. Unutrašnji zidovi i svodovi biće oslikani ratnim mapama, fotografijama, tekstovima, ilustracijama velikih bitaka Prvog svetskog rata, vođenih na Ceru, Drini, Kolubari... U postavci će se naći likovi čuvenih srpskih vojvoda, odličja dodeljivana borcima, ratne zastave. Svoje mesto će imati lik princa Đorđa Karađorđevića, koji je ranjen na Mačkovom kamenu, kao i lik čuvene slikarke Nadežde Petrović, prave heroine Velikog rata. Nikako ne mogu biti zaobiđeni ni braća Ribnikar, Vladislav i Darko, osnivači „Politike”, koji su svoje živote ostavili u borbama na Drini, napominje Stojadin Pavlović.

Posebnu vrednost i večnost postavci daće imena svih poginulih na Mačkovom kamenu, ispisana na zidovima ovog hrama muzeja, dodaje on.

„Postavka će biti sažet čas istorije, želimo da slikovito postavimo taj čas, da on bude toliko jasan da će svako ko kroči u spomen-hram Svetog Despota Stefana Visokog moći da dobije jasnu predstavu šta se ovde dešavalo pre više od jednog veka, kakvi su heroji polagali živote na oltar otadžbine”, ističe Pavlović.

Muzejska postavka u crkvi, simbolična veza pravoslavlja i istorije...

„Ako imamo u vidu da su u Bogu svi sveti i da naša crkvena bogoslužbena literatura, naša umetnost i kultura nisu rezervisani samo za one svetitelje koji su poneli taj oreol, koji su kanonizovani i našli mesto u crkvenom kalendaru, onda su i ovo za naš narod sveti ljudi”, uveren je Stojadin Pavlović.

On podseća da u učenju koje se temelji na Svetom jevanđelju stoji istina da su pred Bogom svi živi...

„Nema boljeg mesta da se sećamo tih ljudi nego što je hram u kojem će im se služiti sveta liturgija i davati pomen. Već vidim kako episkop, sveštenik čita njihova imena sa zidova hrama, biće to jedan monitor koji oni zaslužuju, koji će da svetli i ovde na zemlji i na nebu. Ne vidim bolji način da se oni sačuvaju od zaborava”, zaključuje Stojadin Pavlović.

Uz konstataciju da ako su sada živi bar unuci boraca koji su postradali za veru i otadžbinu, kroz spomen-hram na Jagodnji imaćemo „kariku” koja spaja period Velikog rata sa sadašnjim jubilarnim periodom vek posle, ali i s našom budućnošću.

Gradnja iz dobrovoljnih priloga

Građevinski radovi na budućem hramu Svetog Despota Stefana Visokog počeli su krajem septembra 2017, mesec dana kasnije osvećeni su temelji. U odbor za gradnju hrama ušli su ljudi iz sveta kulture, biznisa, predstavnici crkve s teritorija opština Krupanj i Ljubovija i gradova Loznice i Šapca. Gradnja se uglavnom finansira dobrovoljnim prilozima u novcu, građevinskom materijalu i uslugama.

Sećanje na braću Ribnikar, osnivače „Politike”

U realizaciji projekta hrama na Jagodnji nadomak Mačkovog kamena posebno se angažovala opštinska organizacija Saveza udruženja potomaka ratnika od 1912. do 1920. godine „Braća Ribnikar” Ljubovija, koja je do sada prilozima svojih članova prikupila oko milion dinara.

„Uspeli smo i u akciji da jedna od ulica u Ljuboviji ponese ime braće Ribnikar, osnivača „Politike”, kako bismo sačuvali sećanje na Vladislava i Darka, koji su u borbama na Drini 1914. godine položili svoje živote”, s ponosom ističe profesor Sreten Cvetojević, predsednik organizacije nazvane po osnivačima „Politike”. On dodaje i da je Darko Ribnikar, novinar „Politike” u penziji, unuk jednog od njenih osnivača, počasni član ljubovijske organizacije potomaka ratnika od 1912. do 1920. godine.

Molitva i za žive i za mrtve

„Meni se kao detetu s ovog područja nikada neće izbrisati iz sećanja da borci sa Solunskog fronta u vreme komunizma nikada nisu dobijali nikakvu nadoknadu od države. Bili su zapostavljeni. Mi na ovaj način želimo da svi oni čija će se imena naći pod svodovima hrama Svetog Despota Stefana Visokog dožive kakvu-takvu satisfakciju. I mi s njima. Naša crkva se zajedno moli i za žive i za mrtve”, ističe protojerej stavrofor Stojadin Pavlović.