Moskovske kamere skeniraju lica građana
Od našeg specijalnog izveštača
Moskva – U svetu modernih tehnologija, pametnih telefona i video-nadzora, teško je da se čovek otme utisku da smo junaci romana Džordža Orvela i da nas Veliki brat stalno posmatra. Na ulicama Moskve to je još teže jer na građane redovno motri oko 160.000 kamera, među kojima je veliki broj onih koje skeniraju lica prolaznika. Te kamere su uvezane s programom koji prikupljene podatke obrađuje veoma brzo. Ukoliko je osoba tražena ne nekoj od poternica kamere je prate i šalju crveno svetlo policiji.
Ovaj bezbednosni sistem pomogao je da Mundijal protekne bez većih incidenata, a identifikovano je 98 sumnjivih osoba, četiri opasne grupe su vraćene u svoje zemlje, a uhapšena je jedna osoba s međunarodne poternice. Svi ovi podaci su prošle nedelje predstavljeni grupi od tridesetak novinara koji su doputovali u Moskvu na poziv gradskih vlasti.
Tom prilikom, Vladimir Černikov, načelnik Odeljenja za regionalnu sigurnost i borbu protiv korupcije, izjavio je da je tokom Mundijala angažovano čak 80.000 uniformisanih lica, predstavnika policije, nacionalne garde, privatnog obezbeđenja i raznih drugih bezbednosnih službi.
– Iako i dalje vladaju predrasude da Rusija nije bezbedna zemlja, poslali smo suprotnu poruku. Tokom Mundijala je sve bilo mirno, policija je tu, ali je ne primećujete. Veliki broj službenika bio je obučen u bele majice, uniformisani policajci su posmatrali prolaznike, ali sve je bilo pod kontrolom. Radili smo 24 časa dnevno, ali zato incidente možemo da pobrojimo na prste jedne ruke– izjavio je Černikov.
Prema zvaničnim podacima gradske vlasti, tokom Svetskog prvenstva Moskvu je posetilo četiri miliona ljudi, među kojima je bilo dva miliona stranih turista. Navijači su, pre dolaska u zemlju, dobijali dokument, svojevrsni pasoš, zahvaljujući kojem su mogli besplatno da putuju vozom, metroom i autobusom.
Bezbednost tokom Mundijala bila je samo jedna od tema kojima su se bavili učesnici šestog Medija foruma koji je održan prošle nedelje u glavnom gradu Rusije. Svi koji su posetili ovaj grad pre desetak godina bili su više nego iznenađeni promenama. Gradski prevoz besprekorno funkcioniše, a metro saobraća svaki minut ili dva. U vozovima postoji besplatan internet koji pokriva 330 kilometara. Na svakom koraku se sudaraju moderne tehnologije i tradicija. Od Bele kuće, sedišta premijera Dmitrija Medvedeva, do Crvenog trga prostire se Ulica novi Arbatjev s neboderima presvučenim u novo ruho koji noću svetle poput novogodišnjih jelki. Ova ulica je predstavlja svojevrsni pandan njujorškom Tajms skveru. Svuda su prodavnice, restorani, butici i elitni hoteli.
Nedaleko od Arbatjeva je Moskovski međunarodni biznis centar kojeg krasi 19 nebodera visokih nekoliko stotina metara. Jedan od njih je Toranj federacije, visok 374 metra sa 101 spratom, od kojih su četiri ukopana ispod zemlje. Na 89. spratu nalazi se jedinstvena platforma s pogledom od kojeg se zaustavlja dah. S ovog mesta turisti mogu da vide Moskvu na dlanu, Crveni trg, fudbalske stadione Lužnjiki, Dinamo i CSK, sedam Staljinovih nebodera, tačnije Sedam sestara, Belu kuću, najviši televizijski toranj u Evropi...
Među ovim jedinstvenim građevinama izdvaja se uvijeni toranj nazvan Evolucija, koja podseća na DNK lanac. Ova zgrada visoka je 255 metara i ima 53 sprata, a u neposrednoj blizini nalaze se dva tornja koja predstavljaju dva grada, Moskvu (302 metra) i Sankt Peterburg (257 metara).
Reč je o jednom od simbola nove Rusije, njenog uspeha i uspona.
Kao i svaki megapolis, Moskva je pun simbola, ali među njima su i dalje veoma brojni oni iz vremena SSSR-a. Srp i čekić mogu se videti na svakom koraku, na fasadama zgrada, ogradama, spomenicima...
Rusi se očigledno ne stide svoje istorije, niti žele da je nasilno menjaju.
Jedan od simbola njihove moći izgrađen je pre 80 godina, a reč je o jedinstvenom parku, muzeju na otvorenom, poznatom po skraćenici VDNH, što zapravo znači Izložba dostignuća nacionalne ekonomije. Ovaj ogromni muzej otvoren je 1939. godine, a sada se prostire na čak 2,3 miliona metara kvadratnih. I dalje je prepun posetilaca, parova s decom i stranih turista.
Krase ga paviljoni, tačnije prelepe zgrade koje predstavljaju nekadašnje republike SSSR-a. Brojne su i građevine u kojima su prikazana dostignuća ruske industrije. Na ovom mestu građevinske mašine stalno rade. Prošle godine je otvoren paviljon s interaktivnom maketom centralnog dela Moskve sa svim parkovima, saobraćajnicama, rekom i mostovima... Prikazano je 20.000 građevina umanjenih 400 puta, a na ovom projektu je rađeno šest godina. Za prikazivanje celog grada na ovoj maketi, kako je rečeno, bila bi neophodna površina dva fudbalska stadiona.
Najveći paviljon VDNH-a posvećen je kosmosu. Kapsula Jurija Gagarina najvredniji je deo kolekcije ovog paviljona, koji se stalno dopunjuje novim astronautskim odelima, raketama, maketama aviona... U centralnom delu smešten je ogromni globus unutar kojeg se nalazi bioskopska sala srednje veličine. Na ovom mestu posetioci imaju priliku da dožive lansiranje u kosmos, uz specijalne zvučne efekte, dim i ljuljanje sedišta.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
