Do 25. decembra biće završeni svi radovi

Asfalt kojim bi vozila trebalo da prođu pre nego što uđemo u 2019. godinu već se uveliko vidi. Oko budućih traka savremenog auto-puta već su postavljeni i zidovi protiv buke. Kako rok na dve deonice Koridora 11 ne bi bio nanovo probijen, građevinari kineskog „Šandonga” i glavnog podizvođača „Energoprojekta” uporedo rade na više tačaka na „trojci” i „petici” – kako među majstorima nazivaju dve deonice budućeg auto-puta od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga. Ako ne bude dodatnih odlaganja, što nadležni trenutno uopšte ne uzimaju u obzir, automobili, kamioni i druga vozila neprekinutim auto-putem od Obrenovca do Preljine, deonicom dugom 102 kilometra moći će konačno da voze od 25. decembra ove godine.

Na obe deonice budućeg auto-puta završeno je više od 80 odsto radova. Na „trojci” (Obrenovac – Ub) dugoj 26,2 kilometra, postavljeno je više od 60 odsto završnog, habajućeg sloja asfalta, a na „petici” (Lajkovac – Ljig) više od 70 odsto ovog sloja je završeno.

Osim asfalta trenutno se na dve deonice radi odvodnjavanje – kanali za odvod vode sa auto-puta i separatori. Kako saznajemo, to je nešto na čemu će se najviše i raditi do završetka ovog posla.

Vrednost radova za koje je investitor Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a finansijer Vlada Srbije, iznosi 333,74 miliona dolara. Od toga je iz kredita kineske Eksim banke obezbeđeno 300,37 miliona dolara, a iz državnog budžeta 33,37 miliona dolara.

Dve deonice koje bi na zimu trebalo konačno da budu puštene u saobraćaj deo su budućeg auto-puta od Beograda do Boljara odnosno do granice sa našim jugozapadnim susedom Crnom Gorom. Na trasi ovog auto-puta, koji bi ukupno trebalo da bude dug 258 kilometara, u saobraćaj je u jesen 2016. puštena deonica od Ljiga od Preljine, dugačka 40 kilometara. Još ranije je urađena i deonica od Uba do Lajkovca, dužine 12 kilometara, ali ona do danas nije puštena u saobraćaj zbog toga što trenutno ne vodi nikud odnosno ide iz njive u njivu. Njome će vozila proći tek kada na zimu budu puštene i dve deonice koje se sada rade.

Od marta prošle godine radi se i deonica od Surčina od Obrenovca duga 17,6 kilometara koju grade Kinezi, i ona bi trebalo da bude završena krajem naredne godine ili početkom 2020. Pre toga od marta 2019, kako je ranije istakla ministarka Zorana Mihajlović, počeće i gradnja deonice od Preljine do Požege. Radovi na deonici dugoj 30,9 kilometara trajaće dve godine, pa bi ona trebalo za saobraćaj da bude otvorena 2021. godine.

Najzahtevniji, najteži i najskuplji zadatak biće gradnja 107 kilometara duge deonice od Požege do crnogorske granice koja će, kako kažu procene, koštati više od 1,5 milijardi evra.

Izgradnjom auto-puta E-763 od Beograda do Boljara, kako ističu nadležni, ostvariće se bolja putna veza Srbije prema Crnoj Gori i luci Bar kao krajnjoj destinaciji. Novi auto-put omogućiće i bolju povezanost nerazvijenih i devastiranih područja sa razvijenim delovima Srbije, unaprediti razvoj preduzetništva, skratiće vreme putovanja, ali će povećati i bezbednost u saobraćaju.

Neke deonice tačno u dan, neke već probile rokove

Jedna od malobrojnih deonica na Koridoru 11 koja se radi bez kašnjenja je budući auto-put od Surčina do Obrenovca. Za razliku od nje, rokovi su probijeni već odavno, za deonice od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga pa je 25. decembar samo novi rok, a ne prvobitni jer su za njih rokovi u više navrata pomerani. Na ovim deonicama, kako je još pre nekoliko meseci istakla za naš list ministarka Mihajlović kašnjenja nemaju opravdanja. Bilo je, kako je tada istakla, problema sa nasipima koji su posle ocene nadzora morali ponovo da se rade, ali i sa podizvođačima koji su onda angažovali druge podizvođače pa je „dobijeno stotinak kompanija za koje se ne zna šta rade”.

Problem koji se u međuvremenu pojavio bila je i ranije završena deonica od Uba do Lajkovca koju je Mihajlovićeva okarakterisala kao primer za to kako ne treba raditi. Osim što se završava u njivama, na ovom delu auto-puta i pre nego što su njime prošla vozila, pojavila su se oštećenja, odnosno utvrđeno je da je stavljana glina i da taj put propada i pre početka njegovog korišćenja. Kako ta oštećenja nisu mala, još pre nekoliko meseci je bilo jasno da će izdvajanja za opravku biti ogromna.