Žrtve nevremena i aljkave gradnje
Subotica – Pre više od mesec dana, 29. juna, zbog snažnog olujnog vetra stanari u zgradi Segedinski put broj 15 ostali su bez krova nad glavom. Vetar je bukvalno oduvao njihov krov, razbacao parčiće naokolo, a delovi su preleteli put i zarili se u krov poslovnih prostorija jedne strane firme.
Delove drvene konstrukcije koji su preostali morali su da uklone sami stanari sa profesionalnim upravnikom zgrade Danielom Drčićem. Kiša koja je i tog dana, ali i tokom ovog leta padala, natopila je betonsku ploču na vrhu, slila se u stanove na najvišem, devetom spratu s kojeg su se svi osim jednog stanara raselili. Električne instalacije došle su u kontakt s vodom, koja je počela da se spušta i na niži sprat, pa stanari sada kažu da im povremeno izbijaju varnice iz prekidača. Građevinska inspekcija je zbog bezbednosnih razloga zabranila da se izlazi na krov.
Prva ideja stanara i upravnika bila je da pokušaju da dobiju pomoć od lokalne samouprave, smatrajući da je tog dana u Subotici vreme bilo u rangu elementarne nepogode. „Od gradske menadžerke Zagorke Panić dobili smo objašnjenje da grad nema fond za ovakve situacije, kao ni osnov da nam pruži pomoć”, kaže Daniel Drčić za „Politiku”.
Nije preostalo ništa drugo do da stanari sami plate postavljanje novog krova koji košta oko 40.000 evra, ili 280 evra po svakom od 144 stana u zgradi. Stanari su u prvi mah smatrali da su žrtve nevremena, ali je podrobnije razgledanje krova pobudilo sumnje da su žrtve i aljkave gradnje.
„Zgrada je imala ravan krov koji je prokišnjavao i zbog toga je 2006. godine sa Direkcijom za izgradnju dogovoreno da podignu krov. Zgrada je imala polovinu novca na računu, Direkcija je angažovala firmu ’Jomi’ koja je uradila korektan projekat. Predviđena je čelična konstrukcija ankerisana za podlogu. Međutim, izvođač ’Kema’ postavio je drvenu konstrukciju koja pri tome i nije bila na odgovarajući način pričvršćena za objekat”, objašnjava Drčić koji je i sam građevinac. Pokazuje betonsku gredu koja je samo postavljena na ivične zidove zgrade, bez ikakvog učvršćivanja, takođe kaže i da je drvena konstrukcija krova bila ukucana ekserima na način na koji oni nisu mogli da se odupru sili vetra. „Podvukavši” se pod krov, vetar ga je prosto oduvao sa zgrade.
Zbog ovih aljkavosti koji se vidljive na potkrovlju Daniel Drčić sa stanarima podneo je zahtev o dostupnosti informacija JP za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje, koji je pravni naslednik direkcije, da im se dostavi dokumentacija o tome zašto je došlo do izmena u izvođenju i ko je bio nadzor nad ovim radovima. Inače, izradu krova koji je odleteo stanari su otplaćivali dve godine, a da nije poznato da li je urađen tehnički prijem krova.
Sada stanari još jednom treba da plate krov i mada se gotovo 90 stanova od ukupno 144 izdaje, jer zgrada je prvi komšija Ekonomskog fakulteta, ima stanara koji žive s penzijom od 17.000 dinara.
„Stanari su žrtve i zakona koji ne prate dodatni akti. Jer, mada skupština stanara ima svoj tekući račun i zakonski predviđenu mogućnost zaduživanja, ne možemo da podignemo kredit jer Narodna banka Srbije nije predvidela mehanizam garancija u ovom slučaju”, kaže Drčić za „Politiku”. Zbog toga stanarima ne preostaje drugo nego da ponovo, nakon malo više od decenije, grade sebi krov nad glavom.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
