Ko će biti novi šef NATO-a?
Iako je Norvežaninu Jensu Stoltenbergu mandat generalnog sekretara NATO-a, koji ističe u oktobru, produžen do 2020. godine – jer u njega alijansa ima „puno poverenje” – već kolaju priče o njegovom nasledniku. U senci zahlađenja odnosa NATO-a i Rusije i nagađanja oko eventualnog pridruženju Gruzije bloku, navodno se unutar najvećeg vojnog saveza paralelno već odvija tiha borba za novog šefa koji će nakon Stoltenberga preuzeti kancelariju sa sedištem u Briselu.
Još su lane, pre nego je potraga za naslednikom prolongirana za još dve godine, kolale priče da je za ovu poziciju zainteresovan Dejvid Kameron. Tada već bivši britanski premijer (koji je odstupio sa položaja nakon bregzita) sastajao se ovim povodom, po saznanjima lista „Politiko”, sa Andersom Fog Rasmunsenom, Stoltenbergovim prethodnikom koji je pet godina rukovodio NATO-om. Međutim, Norvežaninu je produžen mandat, a Kameron je u međuvremenu pronašao sebe na globalnom kineskom „Putu svile”, što ne znači da više nije zainteresovan za uticajni položaj u Briselu.
I ne samo Kameron koji je u prvom navratu navodno uživao kako ohrabrenje britanskih kolega ministara, tako i potporu Amerike i Nemačke. Koga bi sada, u vreme kada Donald Tramp NATO najpre naziva „prevaziđenim”, a zatim povlači svoje reči dok istovremeno pritiska Evropu da više ulaže u odbranu, u lobiranju za ovu poziciju mogla da miluje najjača ruka saveza 29 nacija?
Dok jedna struja u Kameronu vidi jakog kandidata za vođu u burnom vremenu, koji bi ujedno ojačao kraljevstvo u rukovodećoj poziciji na kontinentu u vreme kada se Britanci spremaju da napuste EU, u hodnicima briselskog zdanja alijanse provlače se i druga imena. Tako je neko natuknuo da bi lepo bilo kada bi Jensa Stoltenberga, koji je služio i Norveškoj u tri premijerska mandata, zamenila žena. Recimo Kolinda Grabar Kitarović. Dakle, prva žena na čelu Hrvatske mogla bi postati i prva žena na čelu NATO-a. Naravno, posredi su, za sada, samo obična govorkanja po političkim kuloarima, a koja solidno uporište pronalaze u dobrim odnosima hrvatske predsednice s alijansom.
Takođe, hrvatska predsednica već se isticala izjavama da njena zemlja može postati posrednik između Rusije i NATO-a. Da li u neutralnoj poziciji ili u ime jedne strane, Grabar Kitarovićeva nije precizirala, ali se severnoatlantskom vojnom savezu oduvek priklanjala. Osim što su mediji primetili da se na nedavnom NATO samitu u Briselu istakla navijačkim stajlingom – crvenom haljinom i šalom u dezenu šahovnice (skup je održan u vreme svetskog fudbalskog prvenstva) koji se navodno dopao Donaldu Trampu, Grabar Kitarovićeva se, pre nego će postati hrvatska predsednica, istakla u alijansi na odgovornoj funkciji. Pre nego će se kandidovati za čelno mesto u hrvatskoj politici, bila je pomoćnica za javnu diplomatiju generalnog sekretara Andersa Fog Rasmunsena.
Da li Kameron, Riječanka koja se nakon završene srednje škole u Los Alamosu vratila u Ameriku u svojstvu ambasadora Hrvatske, ili neko treći, ali izvesno je da će, kako tradicija nalaže, ambasadori država članica NATO-a za generalnog sekretara imenovati političara iz Evrope. Vrhovni zapovednik saveza uvek je Amerikanac, a vrhovni diplomata u ulozi generalnog sekretara Evropljanin.
Službeno pojašnjenje ovog aranžmana glasi da se tako dobija uravnotežen uticaj SAD i stvara savez evropskog civilnog i američkog vojnog rukovodstva. Naravno, tek nakon što Stoltenberg dogodine održi zdravicu na proslavi 70 godina od osnivanja alijanse koja će verovatno biti obeležena posebnim samitom u SAD. Nakon toga krenuće otvoreno nadmetanje za novog generalnog najvećeg vojnog saveza na zemlji.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
