Bajka o reindustrijalizaciji

Industrija u srpskom bruto domaćem proizvodu (BDP) učestvuje sa 25,9 odsto. Zvuči gotovo neverovatno ali udeo nemačke industrije u BDP-u je skoro isti (25,6 odsto). Da je snaga srpske privrede miljama daleko od Nemačke pokazuje i lista Svetske banke o proizvodnoj snazi ekonomija sveta. Prema ovom pokazatelju (proizvodna dodata vrednost), Nemačka je druga proizvodna sila sveta. Od ukupno 148 rangiranih zemalja, Srbija je na 71. poziciji.

Ako je naš udeo industrije u BDP-u, veći nego u nekim razvijenim evropskim zemljama, kao što su Belgija (16,7), Danska (18,8), Francuska (14,1), Austrija (21,6), Italija (19,3) kako to da je srpska privreda po svojoj snazi tako daleko od njih? I da li to znači da je priča o reindustrijalizaciji kod nas precenjena, jer čak i Velika Britanija, kolevka industrijske revolucije, danas ima udeo industrije u BDP-u od svega 13 odsto. Pre svetske krize taj udeo je iznosio 15,3 odsto. Iako je Londonska berza, jedan od sinonima modernog svetskog ekonomskog poretka, na početku krize bila žestoko pogođena, udeo finansijskih usluga u BDP-u Velike Britanije čak je tokom prethodne decenije ostao gotovo nepromenjen i nešto je veći od sedam odsto. Privrednom rastu u ovoj zemlji najviše doprinose trgovina, saobraćaj i turizam (18,6 odsto). Udeo nauke i tehnologije, na primer, u Velikoj Britanije je veoma bitan za doprinos privrednom rastu.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta i urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), kaže da je priča o reindustrijalizaciji u Srbiji bila aktuelna pred svetsku ekonomsku prizu. U međuvremenu se struktura privrede dosta promenila, pa ta priča više i ne pije vodu i nema mnogo smisla.

– Reindustrijalizacija je precenjena u smislu imperativnog forsiranja industrije na račun nekog drugog sektora – kaže Nikolić i dodaje da mi ne možemo da se sa svetom takmičimo u toj oblasti.

Sektor usluga, naročito u oblasti informacionih tehnologija je, prema njegovoj oceni veoma konkurentan i to je oblast gde mi možda možemo da stignemo razvijeni svet.

– I to samo u pojedinim tržišnim nišama. Kada je o hardveru reč, mi tu nemamo proizvodnju i uopšte nismo konkurentni – smatra Nikolić.

Za razliku od prethodne decenije, struktura privrede je dobra i uporediva čak i sa najrazvijenijim zemljama sveta, naglašava naš sagovornik. U čemu je onda trik?

– Jedinična novostvorena vrednost je jako niska. Prevedeno u pare, naš BDP je daleko od razvijenih zemalja sveta. Zato mi treba da povećamo vrednost proizvodnje po svim sektorima – kaže Nikolić.

Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), sve što su nemački građani i privreda stvorili za godinu dana iznosilo je nešto više od 3.680 milijardi dolara. Srpski BDP u dolarima bio je veći od 40 milijardi. To znači da nemačka privreda za godinu dana proizvede ono što Srbija ne može za skoro čitav vek.

A šta to konkretno znači za građanina Srbije, ako se pođe od pretpostavke da prosečne plate rastu onoliko koliko raste BDP?

Prevedeno u pare, prosečnom Evropljaninu će rast BDP-a od dva odsto, doneti mnogo više novca nego što bi prosečnom Srbinu doneo rast od četiri odsto. Ako zarade rastu onoliko koliko raste BDP za prosečnog Nemca, čija je zarada oko 2.300 evra rast od dva odsto donosi dodatnih 46 evra. Dok za prosečnog Srbina, sa platom od oko 420 evra, rast od četiri odsto donosi dodatnih 16,8 evra.