Autokratsko lice saudijskog princa

Iako su poslata uveravanja da neće biti prekida u isporukama nafte, Saudijci su zamrzli svaku novu trgovinu i investicije. Saudijska centralna banka instruisala je menadžere po svetu da se „po svaku cenu” oslobode kanadskih obveznica i keša.

Prekinuti su svi programi lečenja u Kanadi a saudijski pacijenti će biti prebačeni u druge zemlje, kao i oko 12.000 saudijskih studenata sa stipendijama na kanadskim univerzitetima. Nacionalna avio kompanija „Saudia” obustavila je svi letove za i iz Toronta, što izaziva haos kod kanadskih muslimana koji žele na hadžiluk u Meku.

„Saudijska Arabija ne prihvata naredbe i ne dopušta mešanje u svoje unutrašnje poslove”, izjavio je saudijski ministar inostranih poslova Adel al Džubeir . „Pitanje se ne tiče ljudskih prava ili pitanja vezanih za aktiviste, već se tiče državne bezbednosti”.

Samar Badavi uhapšena je, kao i njen brat Raif Badavi, bloger, pod optužbom da potkopavaju državnu bezbednost i kontakata sa „stranim entitetima”. To što nikakvi dokazi nisu prezentirani u skladu je s arbitrarnim hapšenjima svih koji se suprotstave autoritarnom režimu.

Raif Badavi bio je 2013. osuđen na hiljadu udaraca bičem i deset godina zatvora, ali pošto je prvih 50 udaraca bičem 2015. izazvalo zgražanje sveta, kazna je suspendovana. Njegova supruga i troje dece dobili su politički azil u Kanadi, pa sve ovo liči na osvetu saudijskog dvora.

Samar Badavi je 2012. primila nagradu Stejt departmenta kao „Žena hrabrosti”, a ceremoniji u Vašingtonu prisustvovale su Hilari Klinton i Mišel Obama. Dovoljan razlog da administracija Donalda Trampa izbegne da podrži borbu za ljudska prava svog severnog suseda. Dovoljno da podstakne agresivnu samouverenost princa Muhameda.

Na stranu naftom bogate kraljevine odmah je stala Rusija saopštenjem da odbacuje pokušaje politizacije ljudskih prava. Javila se još jedna zemlja koja se podrškom Rijadu brani od kritika ugrožavanja ljudskih prava kod kuće, Egipat.

U Otavi su razočarani nedostatkom solidarnosti zapadnih partnera, posebno SAD. Kanada spor pokušava da reši uz posredovanje Nemačke i Švedske, zemalja koje su ranije imale konflikte sa Rijadom. Planira se i angažman Velike Britanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Šefica kanadske dipolomatije Kristija Friland kontaktirala je telefonom saudijskog kolegu da bi od njega samo čula da „nema o čemu da se posreduje” i da su „greške počinjene i da greške treba da se isprave”.

Saudijska Arabija je drugo najveće tržište Kanade na Bliskom istoku, a u pitanju je i posao od 11 milijardi dolara koji se tiče prodaje Saudijcima lakih oklopnih vozila. Možda i zato bivši kanadski ambasador u Rijadu Dejvid Četerson smatra da nije na Otavi da deli lekcije već da promoviše kanadske interese.

Moguće je da će na kraju trijumfovati pragmatizam, ali odlukom da protera ambasadora savezničke zemlje, princ je doveo u sumnju reforme koje je pokrenuo. „Saudijski vladari učinili su ono što nazadni, nesigurni vladari često čine – obrušili su se i kaznili svoje kritičare”, piše „Njujork tajms” u redakcijskom uvodniku.

Jasno je da prinčev projekat reformi saudijske ekonomije i društva, poznat kao „Vizija 2030”, može ženama da omogući da voze automobile, ali definitivno ostaje zatvoren za elementarnu demokratiju. Ambaciozni i mladi prestolonaslednik pokazao je drugu stranu Janusovog lica.