Gorostas iz Idvora

Da li ste pročitali autobiografiju Mihajla Pupina „Sa pašnjaka do naučenjaka”, za koju je 1924. dobio Pulicerovu  nagradu? Niste? Mnogi Amerikanci jesu jer je bila deo lektire.

U emisiji iz 2017. godine „Pupinova bajka” (prikazana u subotu na RTS 3), u svojevrsnom putovanju kroz život i delo Mihajla Pupina, narator je veliki poznavalac ovog naučnika i dobrotvora Aleksandra Ninković-Tašić, a reditelj Dragan M. Ćirjanić.

„Pupinova bajka” nije samo priča o čoveku koji je 40 godina bio profesor univerziteta i čije je ime na značajnom mestu na listi deset najboljih profesora svih vremena. Svom imenu i prezimenu dodao je Idvorski, jer njegovog rodnog sela Idvora „nema ni jednoj mapi”, kako je govorio. Ovo je jedna od    retkih emisija koja nas postidi za sve ono što nismo znali ili smo zaboravili šta je Mihajlo Pupin učinio za svoju voljenu Srbiju, i to da je imao srce veće čak i od svog genijalnog uma. Kroz ovu TV priču provejava ogromna Pupinova ljubav, divljenje i poštovanje prema njegovoj nepismenoj majci Olimpijadi, koja, kako je govorio, „nikada nije videla ni seoskog učitelja ni školu”, ali ga je savetovala da uči i ispratila četrnaestogodišnjeg Mihajla u svet: u nemačku osnovnu školu u Perlezu, gimnaziju u Pančevu i Pragu.

Prodao je knjige, kaput i šubaru i kupio najjeftiniju kartu od Hamburga do Njujorka. Da se ne smrzne, obgrlio je brodski dimnjak i posle 14 dana plovidbe stigao u Ameriku, bez znanja engleskog i bez prijatelja. Za jedinu paru koju je imao kupio je pitu od višanja koja je bila puna koštica, maler kao i kad mu je ranije u vozu ukradena pečena guska koju mu je spremila majka… Pet godina je radio teške fizičke poslove i išao u večernju školu, a zatim položio prijemni na Kolumbiji i dobio stipendiju… Uz ogromna naučna i diplomatska postignuća, opisuje ga i podatak da je osnovao Fond Olimpijade Aleksić – Pupin, koji je pomagao samohranim majkama u Srbiji da školuju sinove, ali i da  ćerkama nabave miraz. A kada je kao starac sa štapom pričao o majci, ustao je objašnjavajući – „dok o njoj govorim, ne mogu da sedim”…

„Pupinova bajka” nosi pouke o poštovanju, zahvalnosti, prijateljstvu (i ruši teoriju o netrpeljivosti Tesle i Pupina), dobroti, dosetljivosti u načinima da pomogne svom narodu, između ostalog, poslavši posle Velikog rata     dvadeset pet bogatih mladića, studenata medicine, da leče ranjene i siromašne i da sa dvadeset pet Fordovih automobila razdele kukuruz udovicama i siročadi, ali i da pišu o svemu što vide i osete u Srbiji.

U vreme kada deca od roditelja i prijatelja imaju uglavnom očekivanja, poruke ove emisije su lekovite.