Selektor Bemusa ne bira program ovogodišnjeg festivala
Kad se program selektora Bemusa u celosti odbaci, reč je o krupnom incidentu koji ne vređa moje dostojanstvo, već govori o nameri da se Bemus sklopi i sastavlja, a ne umetnički valorizuje. Ukoliko svi znaju više od selektora, uloga selektora je besmislena – kaže za „Politiku”, kompozitor i akademik Svetislav Božić, kome mandat selektora Bemusa ističe sledeće godine, ali mu nije omogućeno da odabere program ovogodišnjeg festivala. Centar beogradskih festivala (Cebef) i „određene strukture gradskog Sekretarijata za kulturu”, kako dodaje naš sagovornik, stvorili su paralelni muzički repertoar.
– To je ispod nivoa dečje igre. Bemus je imao urednu finansijsku sliku i nikakvog incidenta nije bilo sa moje strane, tako da nisam smenjen. Način na koji je „počišćen” predlog mog programa govori o nameri koja je kao reka ponornica odavno pripremana i samo izvučena na scenu. U naš kod je izgleda upisano da je kolektivno predsedništvo mnogo pametnije od jedne glave. Ja ne pripadam takvom krugu razmišljanja. Ne ukrupnjujem društvance da bih ostvario svoj cilj. Ako bih dao ostavku, ispada da sam lično povređen, a ja to nisam – navodi naš sagovornik.
Program Bemusa Božić je predložio krajem prošle godine. Pošto je reč o 50. festivalu, odlučio je da na otvaranju svira Simfonijski orkestar Marijinskog teatra iz Sankt Peterburga.
– Gergijev, dirigent bez premca, pristao je sa velikim zadovoljstvom, i pošto ovaj orkestar svira tri-četiri koncerta dnevno, jer ima više postava, uspeli smo da uskladimo datum da dođu baš da otvore festival – kaže Božić, kome je kasnije rečeno da bi dolazak ovog ansambla „pojeo” budžet celog festivala. Problema sa novcem bilo je, istina, i ranije, pa je tako iz istog razloga na jedno izdanje Bemusa došlo 40 umesto 60 izvođača hora „Glinka”...
– Uveren sam da se veliki ansambli ne dovode samo novcem, nego i međudržavnom saradnjom. Reč je o najkvalitetnijem orkestru na svetu, koji je dva dana pre Bemusa na koncertu odmah tu, u Bugarskoj. Mi smo praktično otkazali „Marijinskom”, koji je hteo da dođe, i na tihi način sproveli sankcije njihovoj zemlji. Poslednje njihove reči bile su: „Iako cifra nije dovoljna, možemo da dođemo do rešenja”. Kad jednom takvom kvalitetnom orkestru, iz zemlje koja nas nikada nije bombardovala, kažete: „Ne, nema novca”, to je krajnje neozbiljno. Pa neće ni Najdžel Kenedi, koga sam čuo da će dovesti na Bemus, doći samo za ručak. Horu „Aleksandrov” plaćeno je mimo budžeta, iz drugih fondova. Pa što i sada ne bude tako ako znamo da ćemo uložiti u ozbiljnu vrednost? – pita Božić.
Selektoru je rečeno i da „Marijinski” neće moći da napuni salu jer je, kada su prošli put bili, bilo praznih mesta...
– Zamislite, najbolji orkestar, koji napuni Šenbrun, da ne može da popuni našu dvoranu. Kako je onda moguće da imamo potrebu da zidamo novu koncertnu salu sa 4.000 mesta? Kad će ona biti napunjena i koji će to umetnici i ansambli dovesti narod na koncert? – razmišlja Svetislav Božić.
Čuo je, kaže, i argument da je „Marijinski” bio skoro (prošle godine), i na to odgovara: – Pa skoro je bio i Mehta, šta će nam opet kad je bio skoro? Beogradska filharmonija je svirala u prošli petak, što da svira i ovog petka? Da li tom logikom treba da idemo? Nije pitanje da li je bio ili nije, već je bitno da nama za festival treba najkvalitetnije telo – smatra akademik.
Prethodnih godina na njegov račun stizale su zamerke i da vrši „rusizaciju” Bemusa...
– Kao da sam došao da u ime Staljina organizujem festival! Hteo sam da se ove godine izvedu „Zvona” Rahmanjinova. Autor tih stihova nije ruski pesnik, već Edgar Alan Po. Majka Čajkovskog je Francuskinja. On je pola Francuz, a pisao je „najruskiju” muziku. Stravinski je dve trećine života živeo u Americi i Švajcarskoj. Ko je otvorio Karnegi hol? Pa Čajkovski sa Šestom simfonijom. Ko smo mi da sve to negiramo?
Za ovaj Bemus porudžbinu festivala trebalo je komponuje akademik Ivan Jevtić i planirano je da se izvede „Opelo” Stevana Hristića, povodom sto godina od Velikog rata, ali ni ti predlozi nisu uvaženi, i iz Skupštine grada juče nismo uspeli da dobijemo objašnjenje. Iz Saveta Bemusa smenjeni su Smiljka Isaković i Miloš Pavlović, a za novi program Bemusa, od pet članova Saveta (iz starog sastava Bratislav Petković, Jovan Kolundžija, Marina Stefanović, i iz Cebefa Jelena Janković Beguš i Milica Kadić), za novi program tri glasa su bila „za” i dva uzdržana.
– Neće ni Jevtiću, ni Pavloviću, ni meni da smeta što nismo u Bemusu, ali nije dobro na taj način nasrnuti na institucije iz kojih dolazimo. Osporava se umetnički stav ličnosti koje su tako visoko, ne samo svojom voljom, vrednovane u društvu. To znači pigmejizovati visoku umetnost i ugrožavati duhovni položaj svog naroda koji je inače u teškom trenutku – smatra Božić.
Bemus, dodaje, treba da bude projekcija našeg akademskog umereno avangardnog toka 20. veka i da odašilje onu zlatnu, platinastu energiju koja dolazi iz prošlosti. Da ne bude konzervativan u patetičnom smislu. Da preko živih autora dolazi u vezu sa 21. vekom. Do sada smo na ovom festivalu imali dela akademika Stevana i Vasilija Mokranjca, Rajičića, Hristića, Radića, Despića. Zar ne treba čuti delo Ivana Jevtića, kompozitora sa svetskim iskustvom? Ništa logičnije od toga, primećuje Božić i napominje da nema nameru da polemiše niti da se brani.
– Nisam sam sebe tu postavio. Ako onima koji su birali program Bemusa ne znače imena „Marijinski” i Gergijev, ne bi im značilo ni da dođu Stravinski i Rahmanjinov. Rekli bi da ni oni nisu kadri da podnesu tako velike zahteve naše glamuroznosti. Možda posao ne bi dobio ni Betoven, pošto nema diplomu? Bah takođe, kao ni Bartok i Skrjabin.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
