Geler u grudima – Dejanova uspomena sa Košara

„Ležao sam u bolnici 32 dana i kada sam se oporavio rekli su mi da se ponovo javim svojoj jedinici u Peći”, priča Dejan. Nakon što je rat završen, vojna komisija ga je razvrstala u devetu grupu invalidnosti sa 30 odsto invaliditeta. „Ostao mi je geler u tetivi blizu srca. Rekli su da može da se operiše, ali tada je bilo mnogo ranjenika na VMA, pa su obećali da će me operisati kada dođe vreme. Izgleda da to vreme još nije došlo”, kaže Dejan.

Priča da je poslednji put pred vojnom lekarskom komisijom bio pre 10 godina, tada mu je takođe potvrđena deveta grupa invalidnosti, invaliditet od 30 odsto, ali da nakon toga nikada više nije dobio poziv. Kaže, možda je deo odgovornosti i na njemu, jer ni on nije insistirao na operaciji.

„Objasnili su mi da će mi otvarati grudni koš, trebalo bi da ležim u bolnici, sigurno bih se šest meseci oporavljao… Mene je strah kako ću za to vreme da prehranim porodicu i šta ako nešto pođe po zlu”, kaže Dejan. Ipak, dodaje: „Kada je trebalo da se borim, ispunjavao sam naređenja, kada mi je trebalo pomoći, nisam stigao na red.”

Od povrede se lako zamara, teško mu je da vozi traktor jer mu ne prija drmusanje mašine, pa mu u poljoprivrednim radovima pomaže najstariji sin koji ima 19 godina. Dejan ne beži ni od jednog posla, obrađuje njihovu zemlju, pomaže komšijama. „Uvek mi je drago da učinim, koliko god mogu. Ljudi to pamte, pa svi pomažu i mojoj porodici.” Zahvalan je i na pomoći koju mu pružaju subotička udruženja vojnih invalida i ratnih vojnih veterana.

Dejan Perić čitavog života je naučen na skromnost i na život u porodici u kojoj je nedostajalo svega osim dece. Jedno je od trinaestoro dece svojih roditelja, deset sestara i tri brata. Najstariji brat je poginuo na služenju vojnog roka u Ulcinju 1985. godine, kada je Dejanu bilo sedam godina i za njega su okolnosti bratovljevog stradanja ostale nerazjašnjene. Otac mu je stradao na radovima u polju kada je Dejan imao 16 godina. „Nije bilo druge, ja sam se zaposlio i othranio sedmoro mlađih od mene”, kaže. Posao je dobio u „Čistoći i zelenilu”, ali nakon ranjavanja često je bio na bolovanju i kaže da mu je bilo jasno da mu se sprema otkaz – pa je napustio firmu.

Težak život nije ogrubeo njegovu dušu, lako zaplače i dok priča uspomene ga iznova uznemiravaju. Trenutno ova porodica ne spava ni zbog bankarskog kredita koji su podigli da bi popravili prozore na trošnoj kući, a sada zbog toga što su šest meseci u zaostatku sa plaćanjem rata, prete im zaplenom zemlje.