Dirigentu je ceo svet kuća

– Među muzičarima, različitih pogleda, iz Slovenije, Hrvatske, Bosne, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Kosova, odmah je došlo do prijateljstva! U ovom orkestru ljudi su spremni da slušaju jedni druge, a to nama u regionu nedostaje. Ovde, ali ne samo u ovom regionu, dominiraju dve emocije – strah od drugog i mržnja, a mi im se suprotstavljamo, kaže za „Politiku” Premil Petrović dirigent, umetnički direktor i inicijator „Orkestra bez granica”.

Pre tri godine objavili su debi album „The Opening”, za „Dojče gramofon”, donevši inovativan pristup tradicionalnim komadima Sergeja Prokofjeva, Riharda Vagnera i Zoltana Kodalja, uz izvedbu moderne kompozicije „Konji Svetog Marka” Isidore Žebeljan.

Proteklih godina orkestar je svirao širom Evrope, u nekim od najznačajnijih koncertnih dvorana, kao i na najvećim festivalima. Značajno je i njihovo učešće u operi „Magbet”, u režiji Breta Bejlija, koja je doživela fantastičan prijem, i od strane kritike, ali i publike. Zato Petrović ističe da je svaki nastup orkestra, bilo gde, primer kako izgleda zajedništvo i do čega ono dovodi:

– Naša radost zajedništva nije nekakva površna radost, već se radi o nečem mnogo dubljem. Radost ima veze sa životnom mudrošću, odnosno suštinski je vezana za ljubav. Jedini način na koji mogu da se ukinu granice jeste pomoću ljubavi. Mi i ako sviramo Betovena, čija su dela stara više od 200 godina, ona zvuče kao da su napisana danas, zato što ih mi ne interpretiramo, već sa njima komuniciramo na licu mesta. Naša pozitivna energija, koja je zarazna, čuje se i na našem albumu i na koncertima – priča Petrović koji gotovo dve decenije živi u Nemačkoj. Diplomac berlinske akademije „Hans Ajsler”, koji već godinama sa uspehom diriguje širom sveta, naziva je jednom od najznačajnijih na svetu:

– Imao sam priliku da, tokom školovanja, sedim na probama Berlinske filharmonije sa svim vodećim dirigentima na svetu i da na licu mesta učim od najboljih, kao i na majstorskim radionicama. To je izuzetno uticalo na mene. Jako je bitno i za život, i za sazrevanje, da se ode od kuće. Važno je biti izložen različitim uticajima i drugim kulturama. To definitivno otvara svakoga i ostavlja mogućnost da se, po povratku kući, nešto da ili pokrene, priča Petrović, a na pitanje zašto se ne vraća kući, kaže:

– Povratak kući, kao kod Odiseja, nikada i nije povratak kući, zato što se i vi menjate, a i kuća se promenila... Opet, za dirigenta je ceo svet kuća, tako da sam ja svugde kao kod kuće!