Kisindžer je kriv za sve

Sve je, navodno, počelo na jednom ručku koji je organizovao Kisindžer u martu 2016. godine, na kome je on u odabranom krugu izneo svoju analizu odnosa između SAD i Rusije. Zvaničan poziv da prisustvuje dobio je mladi i ambiciozni Kušner. Pozivajući se na vlastite izvore, Blumberg tvrdi da je Centar za nacionalne interese, koji je u SAD na lošem glasu zbog zalaganja za konstruktivne odnose i dijalog sa Rusijom, a čiji je počasni predsednik upravo Kisindžer – organizovao ručak na Menhetnu. Tu je Kušner upoznao Dmitrija Sajmsa, direktora Centra i izdavača časopisa „Nešenel intrest”.

Kušner i Sajms su sledećeg meseca organizovali Trampov govor u vašingtonskom hotelu „Mejflauer”. Tu je Kušner upoznao i Kisljaka, a prema navodima Blumberga, u vreme od izbora Trampa do trenutka preuzimanja predsedničke funkcije, Kušner je Kisljaka pitao da li tranzicioni tim može da koristi rusku ambasadu kao zaštićeni kanal za direktnu komunikaciju sa Kremljom.

Povezivanje ovog centra sa Butinom, koja je optužena da je kao agent pokušala da se infiltrira u velike američke lobističke organizacije i utiče na njih, a potom i veza sa Kušnerom, koji je već saslušavan u vezi sa ruskim uticajem – čini da organizator, Kisindžer, već deluje kao krivac. Kompromitujuće zvuči i navod da je centar već nudio svoje usluge i drugim predsedničkim kandidatima, ali da niko, izuzev Trampa, nije želeo da ga povezuju sa ovom, kako je naziva američka agencija, proruskom organizacijom.

Centar se inače bavi Rusijom, Azijom i Bliskim istokom, pitanjima terorizma i nacionalne bezbednosti, a Blumberg podseća da je Sajms često iznosio svoju skepsu povodom efikasnosti američke intervencije u Siriji, a podržavao je i sporazum o nuklearnom programu s Iranom, iz koga je Tramp istupio.

Među Sajmsove „grehe” se ubraja i to što je 2013. godine rekao da „u potpunosti podržava poziciju predsednika Putina” u Siriji, što je Blumberg preuzeo sa zvaničnog sajta ruskog predsednika. U svojim člancima u „Nešenel intrestu” je bio kritičan i prema politici Baraka Obame, pošto su se odnosi sa Rusijom pokvarili. Iako „Nešenel intrest”, prema konstataciji Blumberga, iznosi različite poglede na važna pitanja, Sajms je predstavljen kao osoba koja je opredeljujuće uticala na ceo Trampov tim. On je navodno i sastavio listu prisutnih prilikom Trampovog govora u „Mejflaueru”, a Ričard Bart, koga su mediji opisali kao ruskog lobistu, pomogao mu je da napiše programski spoljnopolitički govor.

Zanimljivo je da je Blumberg propustio da navede da je Kisindžer svojevremeno imao odlične, prijateljske odnose sa porodicom Klinton, upravo u vreme Bilovog predsedničkog mandata. Nije spomenuto ni to da je Hilari Klinton u predsedničkoj kampanji s ponosom isticala da je upravo Kisindžer hvalio njen rad dok je obavljala funkciju državnog sekretara. Kao kuriozitet se pisalo da je Kisindžer čak pomerio svečani prijem povodom rođendanskog slavlja za svoj 90. rođendan kako bi Klintonovi mogli da prisustvuju. Do javnosti su stizale i fotografije s njihovih porodičnih zimovanja sa Kisindžerom i suprugom u njihovoj vili u Dominikanskoj Republici.