Raštimovani američki orkestar
STALNI RASKORAK: Politika SAD je, nesumnjivo, pod najoštrijom lupom – kako američke javnosti tako i tamošnjih ali i svetskih medija. U tom pomnom praćenju američkih poteza poslednjih meseci uočava se sve ozbiljniji raskorak između reči predsednika Donalda Trampa i konkretnih poteza Kongresa i njegove administracije.
Čini se da je najtačnije „skeniranje” raštimovanih američkih glasova ponudio ugledni ciriški dnevnik „Noje cirher cajtung”. Švajcarski list otvoreno proziva SAD zbog „dvostruki morala”, narodski rečeno žigoše politiku u kojoj leva ruka ne zna šta radi desna i to potkrepljuje nizom činjenica. Ova analiza dobija na težini kada se zna da je švajcarski dnevnik veoma konzervativno orijentisan pa nikako ne može biti svrstan u tabor protivnika SAD.
„Odnosi s Rusijom su eklatantan primer dvostrukog morala Vašingtona”, piše švajcarski list i analizira novi američki diplomatski model u kojem „predsednik Tramp kaže jedno a njegovi službenici pričaju i rade drugo”.
„Zar nije predsednik Tramp još u julu pričao kako se dobro razume s gospodarom Kremlja Putinom? Tokom leta Tramp nije izgovorio nijednu jedinu kritiku na račun Moskve. A onda su SAD, potpuno neočekivano, uvele sankcije Rusiji zbog afere Skripalj”, piša „Noje cirher cajtung”.
Slično je bilo i u ponašanju Vašingtona prema Iranu. Krajem jula predsednik Tramp je ponudio Iranu razgovore „bez prethodnih uslova”. Tek nekoliko sati kasnije šef američke diplomatije Majk Pompeo izjavio je da bi samit s Iranom bio moguć tek ukoliko pre toga Teheran ispuni neke suštinske uslove.
A šta tek reći za ponašanje Vašingtona prema Severnoj Koreji. Dok se predsednik Tramp hvali kako je uspeo da „eliminiše nuklearnu opasnost iz Pjongjanga” njegova administracija poručuje da se Severnoj Koreji nikako ne može verovati.
Zanimljivo je da raštimovani američki orkestar mogu „čuti” i prijatelji i neprijatelji SAD. Doskora najverniji američki vojni partner Vašingtona – Turska – našla se na udaru američkih sankcija iako je želja Pentagona da se nikako ne ugrožava jugoistočno krilo NATO-a čiji je Ankara najsnažniji oslonac.
NEPOPUSTLjIVI TEHERAN: Među zemljama koje su u vrhu američke liste država koje treba „disciplinovati” Iran zauzima jedno od vodećih mesta. Posle jednostrane odluke predsednika Donalda Trampa da SAD istupe iz nuklearnog sporazuma s Iranom odmah su usledile američke sankcije. Vašington se tu nije zaustavio već preti da će ove jeseni ekonomsko kažnjavanje Irana biti drastično pojačano.
Na ovako bahato ponašanje Amerikanaca Teheran odgovara smireno ali odlučno. Poslednju reč u sporu Vašingtona i Teherana izgovorio je iranski verski lider ajatolah Ali Hamnei.
„Iran u sukobu sa SAD ne vidi prostor da se pregovara o njegovoj politici”, poručio je Hamnei. „Kako uostalom pregovarati s jednom lažljivom vladom... Iranci treba da znaju da neće biti ni rata ni pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama”, izjavio je ajatolah čija reč presuđuje kada se odlučuje o strateškim ciljevima Irana.
„Amerikanci imaju novac i silu i predlažu pregovore samo da bi ostvarili svoje ciljeve. Ukoliko to ne postignu služe se pretnjama i sankcijama. Čak i kada se postigne dogovor, kao u slučaju atomskog sporazuma, spremni su da pogaze dogovor. Sve dok ne promene ponašanje nikakvi pregovori nemaju smisla”, zaključio je vrhovni verski poglavar Irana.
Zanimljivo je da ovo nije prvi put da se tako nešto dogodi, tačnije da se verski poglavar Islamske Republike na ovaj način oglasi u definisanju politike Teherana prema SAD. Svojevremeno je Ruholah Homeini, prvi lider Irana posle obaranja režima Reze Pahlavija, zabranio pregovore sa SAD. Usledile su teške decenije u odnosima Vašingtona i Teherana ali rigorozne američke sankcije i stalno zveckanje oružjem u Persijskom zalivu nisu slomili Iran. Posle svega priča se vratila na početak: SAD opet pokušavaju da silom slome Iran, Teheran odbija čak i da pregovara s Amerikancima.
VELIKI MANEVRI NATO: Ove jeseni Norveška će biti „poligon” za velike vojne manevre NATO-a. Nemački dnevnik „Frankfurter algemajne cajtung” ocenjuje da će to biti najveća vojna vežba NATO-a od okončanja hladnog rata u Evropi početkom devedesetih godina 20. veka.
Manevri će biti održani od 25. oktobra do 7. novembra a očekuje se da u vežbama učestvuje više od 40 hiljada vojnika iz tridesetak država članica Alijanse i partnera. Nemačka će na vežbe poslati rekordnih 12 hiljada vojnika, a ova vojna „igra” koštaće Nemačku oko 90 miliona evra.
Analitičari podsećaju da će ove manevre NATO u državi koja je na granicama s Rusijom sigurno izazvati oštru reakciju Moskve. Prošle godine Rusija je, kao odgovor na seriju vojnih vežbi NATO u blizini svojih granica, izvela velike manevre pod imenom „Zapad”. Moskva je zvanično saopštila je u ovoj vežbi učestvovalo 12 hiljada vojnika, zapadni mediji tvrdili su da je njihov broj neuporedivo veći – između 60 i 80 hiljada.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
