Раштимовани амерички оркестар
СТАЛНИ РАСКОРАК: Политика САД је, несумњиво, под најоштријом лупом – како америчке јавности тако и тамошњих али и светских медија. У том помном праћењу америчких потеза последњих месеци уочава се све озбиљнији раскорак између речи председника Доналда Трампа и конкретних потеза Конгреса и његове администрације.
Чини се да је најтачније „скенирање” раштимованих америчких гласова понудио угледни циришки дневник „Ноје цирхер цајтунг”. Швајцарски лист отворено прозива САД због „двоструки морала”, народски речено жигоше политику у којој лева рука не зна шта ради десна и то поткрепљује низом чињеница. Ова анализа добија на тежини када се зна да је швајцарски дневник веома конзервативно оријентисан па никако не може бити сврстан у табор противника САД.
„Односи с Русијом су еклатантан пример двоструког морала Вашингтона”, пише швајцарски лист и анализира нови амерички дипломатски модел у којем „председник Трамп каже једно а његови службеници причају и раде друго”.
„Зар није председник Трамп још у јулу причао како се добро разуме с господаром Кремља Путином? Током лета Трамп није изговорио ниједну једину критику на рачун Москве. А онда су САД, потпуно неочекивано, увеле санкције Русији због афере Скрипаљ”, пиша „Ноје цирхер цајтунг”.
Слично је било и у понашању Вашингтона према Ирану. Крајем јула председник Трамп је понудио Ирану разговоре „без претходних услова”. Тек неколико сати касније шеф америчке дипломатије Мајк Помпео изјавио је да би самит с Ираном био могућ тек уколико пре тога Техеран испуни неке суштинске услове.
А шта тек рећи за понашање Вашингтона према Северној Кореји. Док се председник Трамп хвали како је успео да „елиминише нуклеарну опасност из Пјонгјанга” његова администрација поручује да се Северној Кореји никако не може веровати.
Занимљиво је да раштимовани амерички оркестар могу „чути” и пријатељи и непријатељи САД. Доскора највернији амерички војни партнер Вашингтона – Турска – нашла се на удару америчких санкција иако је жеља Пентагона да се никако не угрожава југоисточно крило НАТО-а чији је Анкара најснажнији ослонац.
НЕПОПУСТЉИВИ ТЕХЕРАН: Међу земљама које су у врху америчке листе држава које треба „дисциплиновати” Иран заузима једно од водећих места. После једностране одлуке председника Доналда Трампа да САД иступе из нуклеарног споразума с Ираном одмах су уследиле америчке санкције. Вашингтон се ту није зауставио већ прети да ће ове јесени економско кажњавање Ирана бити драстично појачано.
На овако бахато понашање Американаца Техеран одговара смирено али одлучно. Последњу реч у спору Вашингтона и Техерана изговорио је ирански верски лидер ајатолах Али Хамнеи.
„Иран у сукобу са САД не види простор да се преговара о његовој политици”, поручио је Хамнеи. „Како уосталом преговарати с једном лажљивом владом... Иранци треба да знају да неће бити ни рата ни преговора са Сједињеним Америчким Државама”, изјавио је ајатолах чија реч пресуђује када се одлучује о стратешким циљевима Ирана.
„Американци имају новац и силу и предлажу преговоре само да би остварили своје циљеве. Уколико то не постигну служе се претњама и санкцијама. Чак и када се постигне договор, као у случају атомског споразума, спремни су да погазе договор. Све док не промене понашање никакви преговори немају смисла”, закључио је врховни верски поглавар Ирана.
Занимљиво је да ово није први пут да се тако нешто догоди, тачније да се верски поглавар Исламске Републике на овај начин огласи у дефинисању политике Техерана према САД. Својевремено је Рухолах Хомеини, први лидер Ирана после обарања режима Резе Пахлавија, забранио преговоре са САД. Уследиле су тешке деценије у односима Вашингтона и Техерана али ригорозне америчке санкције и стално звецкање оружјем у Персијском заливу нису сломили Иран. После свега прича се вратила на почетак: САД опет покушавају да силом сломе Иран, Техеран одбија чак и да преговара с Американцима.
ВЕЛИКИ МАНЕВРИ НАТО: Ове јесени Норвешка ће бити „полигон” за велике војне маневре НАТО-а. Немачки дневник „Франкфуртер алгемајне цајтунг” оцењује да ће то бити највећа војна вежба НАТО-а од окончања хладног рата у Европи почетком деведесетих година 20. века.
Маневри ће бити одржани од 25. октобра до 7. новембра а очекује се да у вежбама учествује више од 40 хиљада војника из тридесетак држава чланица Алијансе и партнера. Немачка ће на вежбе послати рекордних 12 хиљада војника, а ова војна „игра” коштаће Немачку око 90 милиона евра.
Аналитичари подсећају да ће ове маневре НАТО у држави која је на границама с Русијом сигурно изазвати оштру реакцију Москве. Прошле године Русија је, као одговор на серију војних вежби НАТО у близини својих граница, извела велике маневре под именом „Запад”. Москва је званично саопштила је у овој вежби учествовало 12 хиљада војника, западни медији тврдили су да је њихов број неупоредиво већи – између 60 и 80 хиљада.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
