Oprezno u kupovinu mesnih prerađevina
Vest da je policija u Jagodini prošle nedelje zaplenila 23 tone švercovanih junećih odrezaka iz Brazila sa isteklim rokom trajanja od šest meseci zabrinula je kupce, posebno u centralnoj Srbiji. Naime, ovo zamrznuto meso bilo je namenjeno proizvođaču iz Ćuprije koji je, kako se pretpostavlja, tovar trebalo da distribuira dalje u proizvodnju mesnih prerađevina. Šverc brazilskog mesa sa isteklim rokom trajanja, posebno preko Kosova, zabeležen je i prethodnih godina, ali ovako velike zaplene ipak sa razlogom zabrinjavaju kupce u delovima Srbije u kojima nema velikih industrija i u kojima su potrošači usmereni na male mesare i firme za proizvodnju prerađevina.
Dr Milan Baltić, profesor Veterinarskog fakulteta u penziji, kaže da ovaj slučaj podseća da bi nadležni trebalo da pojačaju kontrole, dok potrošačima savetuje da obrate više pažnje na proizvode koje kupuju posebno ukoliko se snabdevaju kod manjih proizvođača i trgovaca.
– Bilo bi najbolje da kupuju proizvode iz velikih industrija sa dužom tradicijom, ali i to je teško jer često ih standard ograničava zbog čega se i okreću manjim proizvođačima koji nude jeftinije proizvode – objašnjava Baltić.
Prema novom pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane i mesne prerađevine moraju da imaju preciznije deklaracije, a proizvođači su dužni da na deklaraciji, uz naziv proizvoda, istaknu i da li sadrži dodatu vodu
Ohrabruje podatak da prema novom pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane i mesne prerađevine od juna, kada je ovaj propis stupio na snagu, moraju da imaju preciznije deklaracije. Kako je „Politika” već pisala, proizvođači su dužni da na deklaraciji, uz naziv proizvoda, istaknu i da li sadrži dodatu vodu. To se odnosi na one proizvode koji u ukupnoj težini sadrže više od pet procenata vode. Poznato je da su proizvođači u trci za profitom upravo u mesne prerađevine dodavali vodu, dok se u industriji, na primer, povećanjem soli u mesu, povećava i kapacitet hidratacije proteina, te meso ponovo vezuje vodu iz salamure, usled čega se povećava njegova masa od 10 do 20 odsto.
– Više puta sam ukazivao i na to da postoji i metoda dodavanja natrijum-hlorida i fosfata kako bi se postigao bolji efekat vezivanja vode. Inače, kako raste potražnja za pojedinim vrstama prerađevina, tako i proizvođači pokušavaju da skrate vreme sušenja tih proizvoda i ubrzaju proces. Reč je uglavnom o toplo dimljenim proizvodima poput pečenice, vrata, komadnog mesa, nekih vrsta slanine, stišnjenoj šunki. U Srbiji se danas, osim u manjim zanatskim proizvodnjama, gotovo ne koristi postupak suvog soljenja i salamurenja. Umesto toga, sve se radi mašinski s takozvanim injektorima tako što se iglama ubacuju slani rastvori u meso – objašnjava prof Baltić.
On kaže da neki proizvođači u ove rastvore ubacuju i sredstva za vezivanje vode (poput karagenana ili soje) i onda se dešava da takav proizvod posle termičke obrade nema kala (gubitka na težini), nego čak i prinos. Kod ovakvih vrsta prerađevina kupci primećuju da su prilikom sečenja vlažni i da iz njih curi voda.
Prema podacima Uprave za veterinu najviše mesa se u Srbiju uvozi iz država članica EU i manje količine iz CEFTA država, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. Na naše tržište je tokom prošle godine uvezeno ukupno 681,8 tona rashlađenog ili zamrznutog goveđeg mesa, kao i 27,1 svinjskog, 143 tone ovčijeg i 3,5 tona pilećeg mesa. U istom periodu vraćeno je 13 pošiljaka mesa zbog neodgovarajućeg temperaturnog režima, neispravne prateće dokumentacije ili nepostojanja identifikacije...
Uvoz hrane životinjskog porekla je, kako kažu u Upravi za veterinu, dozvoljen isključivo iz proizvodnih objekata koji su pod kontrolom državne veterinarske inspekcije zemlje porekla. Svaki drugi način ulaska hrane životinjskog porekla predstavlja krijumčarenje, za šta su nadležni organi Uprave carina, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova, budući da je reč o krivičnom delu.
Jelica Antelj
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
