Hrvatska ispražnjena, i dalje tihi egzodus Srba
Najnoviji podaci pokazuju da je broj ljudi koji se iseljavaju iz Hrvatske u Srbiju znatno veći od broja povratnika, što je trend godinama unazad, ukazuje za „Politiku” predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas” Savo Štrbac.
„Na jednog povratnika ponekad imamo petoro Srba koji se iz Hrvatske sele u Srbiju. Hrvati tvrde da se 130.000 ljudi vratilo u svoje kuće. To je istina, ali neko je ostao tri dana, neko tri meseca, a neko tri godine. Dvadeset pet godina posle rata i dalje imamo konstantan tihi egzodus”, ističe Štrbac.
Iseljavanje stanovništva, starenje i negativan prirodni priraštaj problemi su o kojima se sve više priča u hrvatskoj javnosti, ali tamošnji zvaničnici ne pominju koliko je na negativnu statistiku uticao masovni egzodus srpskog naroda.
Naš sagovornik ocenjuje da je licemerno to što hrvatski zvaničnici, govoreći o demografskim problemima, ne pominju 400.000 Srba koji su napustili svoja ognjišta.
„Očigledno je da za njih Srbi ne predstavljaju demografski gubitak, iako 100.000 radno sposobnih ljudi ne ide u Hrvatsku jer se nalaze na raznim izmišljenim poternicama. Područje nekadašnje Republike Srpske Krajine je pusto. Nema nikoga na Baniji, Kordunu, u Lici, Severnoj Dalmaciji. Čekamo podatke narednog popisa, ali broj Srba u Hrvatskoj 2021. godine neće biti veći od tri odsto. Tako će biti ostvarena planirana projekcija i želja Franje Tuđmana”, ističe Štrbac.
Koliko su demografski podaci u susednoj zemlji alarmantni pokazuje i činjenica da su se, prema podacima Državnog zavoda za statistiku Republike Hrvatske, iz ove zemlje samo u toku 2017. godine iselile 47.372 osobe. Crvena lampica upalila se u poslednjih pet godina, od kada je zemlja ušla u EU. Stručnjaci godinama apeluju da će, ukoliko se nastavi ovaj trend, broj stanovnika spasti na tri miliona. Demograf Stjepan Šterc više puta je isticao da će naši susedi uskoro biti primorani da „uvoze” stanovništvo.
Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala „Makroekonomija”, kaže da se iz Hrvatske, tokom poslednjih deset godina, iselilo 215.269 ljudi. Ovaj broj je, kako navodi, verovatno i veći jer mnogi iseljenici ne odjavljuju odmah prebivalište u zemlji porekla. „Četiri odsto radno sposobnog stanovništva EU ne živi u zemlji porekla, podaci su poslednjeg izveštaja Eurostata o kretanju stanovništva. Reč je o ljudima koji imaju od 20 do 65 godina. Najmobilniji su Rumuni jer 19 odsto njih radi u nekoj drugoj državi. Kada je u pitanju Hrvatska, 14 odsto radno sposobnih državljana živi u nekoj drugoj članici EU”, ukazuje Zdravković.
Savo Štrbac podseća da je po zvaničnim državnim podacima, 1991. godine u Hrvatskoj živelo 582.000 Srba koji su činili 12,2 odsto stanovništva. Tada je popisano je i 126.000 Jugoslovena, a najveći broj njih bio je srpske nacionalnosti, od 60 do 80 odsto. To znači da je u Hrvatskoj živelo oko 700.000 građana srpske nacionalnosti. A na poslednjem popisu 2011. godine u Hrvatskoj je registrovano 186.000 Srba, dok je njihov udeo u ukupnoj populaciji bio je 4,36 odsto.
Od 948 naselja u kojima je srpski živalj činio većinu 1991. godine, više od 170 je potpuno ispražnjeno ili u njima živi manje od deset stanovnika. Najveća iseljavanja zabeležena su u velikim gradovima i mestima u blizini nekadašnjeg fronta. Štrbac zaključuje da da niko ne beži od dobrog i da je, nažalost, u Hrvatskoj i dalje najveći greh biti Srbin i pravoslavac.
„Starci koji su se vratili u sela prerano umiru jer ne mogu da opstanu bez podrške. U 80 sela i dalje nema struje. Deca se prekršavaju jer ne mogu da izdrže pritisak vršnjaka. Pre nekoliko godina jedan naš sveštenik žalio mi se da mu je jedini posao izdavanje potvrda da je dete kršteno, što je neophodno za preobraćanje u katoličansto”, navodi Štrbac.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
