Direktor koji kancelariju menja skelom, a odelo radnom uniformom
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Iako se o tome neobično retko čuje, i danas postoje direktori koji svojim primerom ruše stereotip kakav u dobrom delu javnosti postoji o rukovodiocima ustanova i preduzeća u državnom vlasništvu. Ne čudi onda što o jednom od takvih, živopisnih i revnosnih rukovodilaca mediji iz oba entiteta u BiH ne propuste priliku da izveste za vreme školskih raspusta. Junaka te priče, nakon što đake isprati na raspust, u školskom dvorištu zatiču za mešalicom za beton ili na skeli, gde obnavlja fasadu ili pravi smesu za krečenje zidova bijeljinske škole izgrađene u samom centru tog grada početkom minulog veka, davne 1902. godine. Centralnu školu „Sveti Sava” u Bijeljini pohađa više od 1.200 učenika, a u njoj je zaposleno 108 radnika.
„Posla je mnogo, a novca za sve što treba uvek pomalo nedostaje i najbogatijim državama”, priča za naš list Đorđe Mirković, direktor škole. Pa da je, kaže ovaj nastavnik muzike, koliko juče izgrađena, uvek ima šta da se sredi. A naša je škola, podseća, pod krov prispela s prvim godinama dvadesetog veka.
Da u pomalo skrajnutom sistemu društvene odgovornosti, pod poljuljanim merilima uspeha, ipak ima onih koji umesto izgovora nalaze razlog za rad i izvan opisa svog posla, svedoči primer direktora Mirkovića. Bez naročite ambicije da se o tome naširoko hvali, on odmore provodi na skeli i u radnom odelu sa majstorima obnavljajući školu, koja je uveliko poprimila svež izgled. I to ne samo zahvaljujući zaposlenima koji, predvođeni prvim čovekom škole, stare zidine obnavljaju volonterski već i donacijama koje na raznim priredbama samostalno namaknu od dobročinitelja spremnih da priteknu u pomoć.
Sugrađani direktora Mirkovića medijima priznaju da je neobično videti rukovodioca školske ustanove kako obavlja fizičke poslove. Primećuju da je od obnove zidova možda dragoceniji primer koji ovaj neobični pregalac daje deci o odnosu prema radu i disciplini, koju je, kako to mnogi vide, uveliko zamenila lagodnija društvena pozicija kritikovanja i negodovanja bez prolivanja znoja.
Da se dobra energija, kao uostalom i ona loša, brzo širi u zavisnosti od onih koji su predvodnici, svedoči i to što direktorov primer slede domari, učitelji i nastavnici. Zajedno brinu o najstarijem školskom objektu u Semberiji, plodnom i domaćinskom delu Republike Srpske. „Nije ovo prvi put da sam u građevinskim poslovima, sve što rade majstori radimo ja i moji domari. Dete sam sa sela, umem svašta da radim, ne stidim se da priznam da tezgarim jer sam vešt i sa muzičkim instrumentima. Škola je ogromna, bila je u lošem stanju, rukovodili smo se uverenjem da se ne može samo očekivati pomoć od države, jer uvek ima šta da se pospeši, pa smo počeli da se dovijamo. Ima, priznajem, u svemu tome i pomalo nasleđa onih vremena u kojima su radne akcije bile potvrda ljubavi prema državi i podnošenja žrtve za dobrobit društva, pa smo se dosetili da se mnogo može uštedeti na radnoj snazi. A vredne ruke uvek nađu i donatore za materijal”, ispričao je Mirković za naš list.
Zamenili su dotrajale prozore i vrata na školi tako što su organizovali koncert starogradske muzike i veče poezije, to jest donatorsko veče na kojem je prikupljeno oko devet hiljada evra, pa je resorno ministarstvo prosvete RS prepoznalo trud i kompletiralo donaciju. Pomalo kroz šalu direktor Mirković priča kako su školska vrata i prozori na toj donatorskoj večeri zamenjeni – uz pesme „Tiho noći”, Zaustavite Dunav”, „Jutros mi je ruža procvetala”...
Sem toga, renovirane su učionice, zamenjena fasada, osvetljen školski park, a letnja pozornica je zamenila poljske toalete... Predstoji izgradnja školskog košarkaškog igrališta i obnova preostalih učionica. Minule godine, čuvši za revnostan kolektiv, predsednik RS Milorad Dodik dodelio je ovoj školi dodatnu pomoć od 10.000 evra. Novac je poslužio za zamenu podova i stolarije.
U jednoj od ranijih izjava, direktor Mirković za medije je rekao: „Kada bi svi radili ovako kako mi radimo u ovom našem kolektivu, država bi nam za tri godine bila kao Švajcarska. No, samo za to se ponekad treba popeti i na skelu i preznojiti”. To je onda obrazložio time što je jedno preduzeće tražilo oko 65.000 evra da uradi jedan od poslova koji su zaposleni svojim rukama obavili za desetak hiljada evra, kolika je vrednost materijala.
Da su čekali da prikupe sav novac, kaže, još bi oko škole bila legla zmija, toaleti zapušteni, a prozori i vrata rasklimani pa bi deci duvalo u leđa, zbog čega bi se za grejanje mesečno moralo plaćati 4.500 evra. I na školskom sajtu, uz donatore je obavezan natpis da „radove izvode zaposlenici škole”. Direktor Mirković kaže da donatori najčešće ne žele da se pominju javno, ali je ime jednog, najdražeg, dobrotvora, morao pomenuti: „Donaciju od 25 evra dala je naša penzionisana učiteljica Radinka Bogičević”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
