Pacijenti najviše vole da pitaju „dr Gugla”

– Ali, problem interneta leži u korišćenju neproverenih, pristrasnih sajtova koji ujedno reklamiraju specifične proizvode ili procedure, odnosno u pogrešnom tumačenju datih saveta i čestom izvlačenju informacija iz konteksta. Pacijent koji je ukucao svoje simptome i „izguglao” moguće bolesti od kojih boluje ili protokole za lečenje dolazi kod zdravstvenog radnika, kako lekara, tako i farmaceuta, sa formiranim mišljenjem šta mu je i šta mu treba od analiza ili terapije. Ukoliko lekar ili farmaceut smatraju da nisu u pravu, neki pacijenti zbog toga mogu da budu nezadovoljni i nastavljaju da ispituju šta im je, pa prelaze na pretrage novih simptoma – ističe Šipetićeva.

Stalno pretraživanje informacija o bolestima i njihovim simptomima čini da se pacijenti osećaju sve gore, a podaci o zdravstvenom stanju izvučeni iz konteksta unose stalni strah i želju da se još jednom ode kod lekara, uradi nova analiza ili promeni terapija. Tako su uspostavljeni novi termini – sajberhondrija i internet anksioznost.

– Uloga farmaceuta je da sa svakim pacijentom kroz razgovor dođe do informacije o njegovom zdravstvenom stanju, terapiji koju koristi i o tome ko mu je tu terapiju propisao. Farmaceut pomaže pacijentu da bolje razume svoje zdravstveno stanje i uči ga kako da pravilno pije lekove, odnosno pokušava da mu pomogne da eliminiše dileme nastale zbog pogrešnog tumačenja informacija dobijenih preko interneta – dodaje Šipetićeva.

I dr Tanja Tirnanić, iz beogradskog Zavoda za kožne i polne bolesti, upozorava na sve prisutniju sajberhondriju, koja zapravo označava pretragu simptoma na internetu i njihovo povezivanje sa ozbiljnim bolestima, što dovodi do anksioznih stanja i panike.

– Više puta mi se dogodilo da u ordinaciju uđe vidno uznemiren pacijent koji tvrdi da ima rak kože zato što je fotografije promene na svojoj koži video pretragom na „Guglu” pod dijagnozom melanoma. U većini slučajeva obično se utvrdi da je reč o seboreičnoj keratozi ili nekoj drugoj potpuno bezopasnoj dermatološkoj promeni, poput dermatofibroma – kaže dr Tirnanić.

Ona smatra da ljudi najčešće iz straha, zbog nedostatka vremena ili iz raznih drugih razloga ne idu kod lekara, pa provode sate na internetu tražeći dijagnozu i lekove za svoje simptome. I pored toga što internet nudi more informacija o određenim bolestima, stanjima i tretmanima, oslanjanje na onlajn informacije i lečenje može biti vrlo opasno.

– Na internetu možemo da nađemo mnogobrojne izvore sa informacijama koje nisu tačne, ispitane i utemeljene na dokazima, a nekad je vrlo teško razlikovati tačne i netačne informacije ukoliko nemamo dovoljno znanja o materiji koja je predmet naše onlajn pretrage. S druge strane, brojne bolesti i stanja imaju veoma slične simptome, pa samoinicijativno postavljanje dijagnoze i lečenje mogu da dovedu do drastičnih posledica. Na primer, prostom pretragom simptoma na „Guglu” pacijent sa određenom ozbiljnom bolešću može da zaključi da je reč o nekom bezopasnom stanju i na taj način odloži posetu lekaru, što na kraju može da ima ozbiljne posledice. Isto tako, dešavaju se i obrnute situacije, kada na osnovu simptoma pacijent može da umisli da ima infarkt miokarda, a detaljnim pregledima i analizama lekara dolazi se do dijagnoze želudačne kile – objašnjava dr Tirnanić i dodaje da nije sve negativno kad je internet u pitanju, jer onlajn pretraga može da pomogne da osoba bolje razume svoju bolest ili da se oseća sigurnijom u terapiju koju joj je lekar propisao.

Svojevremeno je jedna poznata kompanija sprovela istraživanje koje je pokazalo da svaki sedmi žitelj Evrope dijagnozu traži na internetu, a pretpostavlja se da se taj broj uvećao sa rastom broja ljudi koji znaju da koriste računar.