Iz Floride na Balkan

Bitolj – U Bitolj je u biciklističkom kombinezonu, sa kacigom na glavi i fluorescentnim prslukom, na dva točka stigla gošća iz daleka. Ne osvrćući se na ledenu kišu koja je zasipala pelagonijsku ravnicu sićušna sedokosa i simpatična starija gospođa vozila je bicikl.
Predstavila nam se i pokazala kartu Makedonije na kojoj je crvenim flomasterom iscrtana maršruta; Skoplje–Bitolj–Ohrid.

Džoan Džasting, penzionisani je profesor psihologije. Kaže da njen suprug nije zainteresovan, pa sama na biciklu obilazi neke od zemalja koje su je zaintrigirale kao teme udarnih vesti u njenoj Floridi. Planirala je da obiđe Srbiju, ali su joj u američkoj ambasadi u Beču rekli da tamo neće biti bezbedna, pa je odlučila da obiđe „manje opasnu” Makedoniju.

„Kako su me samo godinama strašno lagali, jada nam se gospođa Džasting. Od onoga što sam čula i čitala o Balkanu, mislila sam da ću još na skopskom aerodromu sresti konjanike Aleksandra Velikog. Ovde sam naišla na ljude koji govore engleski jezik, komuniciraju mobilnim telefonom, i veoma su ljubazni. Toliko ljubaznih muškaraca u svom životu nisam srela koliko na putu između Velesa i Prilepa”, pripoveda ova avanturistkinja. Na trodnevnom putešestviju od Skoplja do Bitolja uverila se u „nekorektnu medijsku propagandu” i veli da će Makedoniji posvetiti posebno poglavlje u svojim putopisima.

Makedonija je trideset peta zemlja sa njenog spiska „obaveznih destinacija” i ne krije da je iznenađena razlikom između onog što je čula i doživela u svakoj od zemalja koje su joj apostrofirane kao „rizične”. U suprotno se uverila obilazeći ih na svom malenom ali izdržljivom „poniju”.

Priznaje da je iz Floride potegla na Balkan da bi obišla Srbiju i posetila Beograd u kojem je boravila sedamdesetih godina minulog veka, ali da će to svakako učiniti naredne godine.
Dok smo utvrđivali najbolji pravac za Ohrid, njenu krajnju destinaciju, neobična biciklistkinja je privlačila pažnju. Oprostili smo se razmenivši adrese i krenuli svaki na svoju stranu. Odvažna Amerikanka prema Bitolju, i ne hajući za kišu koja je neprestano padala.

Budući da se gospođa Džoan Džastin nije razmetala svojom biografijom, internet odrednica je otkrila da je vremešna biciklistkinja zapravo čuvena profesorka sa Tempi univerziteta i apsolutni rekorder u ženskom biciklističkom solo maratonu. Reportaže o njenim podvizima na biciklu objavili su svi vodeći svetski sportski listovi, a njenim imenom započinju sve svetske rang-liste najboljih maratonskih biciklistkinja.