Migrantska kriza potresa i Latinsku Ameriku
Posle incidenata tokom vikenda, kad je lokalno brazilsko stanovništvo u pograničnom gradu zapalilo izbeglički kamp i proteralo venecuelanske imigrante, vlada predsednika Mišela Temera odlučila je da ponovo uspostavi red tako što je u oblast na granici sa Venecuelom poslala vojsku.
Vest iz Brazila poslednja je u nizu informacija koje potvrđuju da je egzodus stanovništva iz Venecuele i Nikaragve izazvao imigrantsku krizu i talas negodovanja i ksenofobičnih ispada u Latinskoj Americi.
Zbog hiperinflacije i nestašice osnovnih životnih namirnica, građani zemlje sa najvećim rezervama nafte uporno napuštaju domovinu. Prema podacima UN, oko 2,3 miliona ljudi napustilo je domove od dolaska Nikolasa Madura na vlast, završivši uglavnom u Kolumbiji (800.000), a u poslednje vreme sve češće i u Brazilu. Vlasti brazilske severne države Roraima, koja se graniči sa Venecuelom, procenjuju da se na njihovoj teritoriji nalazi oko 50.000 Venecuelanaca. U gradu na samoj granici, Pakaraimi, u subotu je četvoro doseljenika napalo i teško povredilo lokalnog Brazilca. To je, kako prenosi španski „Pais”, isprovociralo stanovnike da kamenicama i štapovima krenu na izbeglički centar, proterujući imigrante i paleći njihove šatore i lične stvari. Kad je isterana odatle, većina Venecuelanaca se vratila u domovinu, a mali broj ljudi nastavio je put ka unutrašnjosti Brazila. Na snimcima koji su se pojavili na društvenim mrežama, grupa muškaraca poručuje da više neće da trpi da „banditi ulaze u kuće i napadaju žene” da bi onda usledile scene sa spaljivanjem privremenog imigrantskog naselja. Dok ljuti civili preuzimaju stvar u svoje ruke, policajci ili nisu tu ili mirno posmatraju kako se kamp pretvara u zgarište. Kada su takve scene obišle svet, Temer je rešio da u severnu oblast pošalje nekoliko desetina vojnika, koji bi trebalo da pomognu policajcima na granici, u Pakaraimi i Boi Visti, glavnom gradu Roraime.
Zbog dolaska komšija sa severa, pokvarili su se odnosi između različitih nivoa vlasti u Brazilu. Boa Vista zahteva da se useljenici ravnomerno raspodeljuju po čitavoj zemlji umesto što uglavnom ostaju u pograničnoj oblasti. Da bi zaustavila migratorni pritisak, severna brazilska država nedavno je na kratko čak i zatvorila granicu sa Venecuelom, ali je po nalogu Vrhovnog suda morala ponovo da je otvori. Temerova vlada je preraspodelila samo 800 ljudi, iako bi i mnogi doseljenici želeli da odu na drugo mesto, nadajući se da bi u ostalim brazilskim državama lakše pronašli posao. O prilivu Venecuelanaca sve češće se govori kao o bezbednosnom a sve manje kao o humanitarnom pitanju jer se u pojedinim medijima i izjavama političara insistira na tome da su stope kriminala u porastu. Kako se u Brazilu za dva meseca održavaju predsednički izbori, pitanje je očekivano ispolitizovano, pri čemu se pojedini kandidati zalažu za duže zatvaranje granice sa Venecuelom.
Prema pisanju španskog dnevnika, izbeglička kriza pogoršala je ekonomske probleme i povećala stope kriminala i u drugim zemljama regiona zbog čega su i one pooštrile politiku prihvata. Ekvador i Peru počeli su da od Venecuelanaca traže pasoše, iako su dosad dozvoljavali ulazak samo sa ličnom kartom. Građani Venecuele dolaze u Ekvador preko Kolumbije, koja se još drži politike otvorenih vrata, mada se i tamo povremeno spominju restrikcije. Kad je reč o novim merama Kita, one jesu drastično smanjile broj imigranata koji stiže na zvanične prelaze između Kolumbije i Ekvadora, ali Venecuelanci i dalje masovno prelaze ostatak slabo čuvane granice, javili su tamošnji mediji. Zemlja sa Ekvatora tvrdi da je poslednjih godina primila milion Venecuelanaca, od čega je četvrtina i dalje na njenoj teritoriji. U Peruu ih je oko 400.000, dok je njihov broj u Čileu za poslednje tri godine porastao za hiljadu odsto. Zbog potrebe za radnom snagom, Čile je u prvo vreme olakšavao njihov dolazak. Sada je, međutim, odlučio da ograniči broj pridošlica tražeći od njih pasoš sa važenjem u narednih godinu i po dana i potvrdu da nisu krivično gonjeni, za koju vlasti iz Karakasa traže 50 dolara, pa retko koji venecuelanski migrant može da je plati.
Osim u Južnoj, nervoza se oseća i u Centralnoj Americi zbog dolaska imigranata iz politički nestabilne Nikaragve. Nekoliko hiljada građana ove zemlje napustilo je domovinu ovog leta, tvrdeći da beže od represije, napada provladinih milicija i nasilnog gušenja protesta protiv predsednika Danijela Ortege. Iako se deo njih uputio na sever, ka Meksiku i SAD, najveća većina je pomoć zatražila kod prvih južnih suseda, u Kostariki, pokazuju podaci UNHCR. Zbog činjenice da je oko 20.000 građana Nikaragve podnelo zahtev za azil u Kostariki, u glavnom gradu San Hoseu u nedelju je organizovan antiimigracioni protest, koji je prerastao u nasilan obračun sa snagama reda. Kako je prenela agencija Efe, policija je uhapsila više od 40 demonstranata i zaplenila njihove Molotovljeve koktele, mačete, noževe i nacističke simbole poput svastika. Kostarikanski predsednik Karlos Alvarado je posle toga apelovao na građane da zauzdaju mržnju prema došljacima i pokažu solidarnost.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
