Najgori Trampov dan

Ipak, i da se ove tvrdnje dokažu na sudu, ne znači da bi Tramp odmah završio na optuženičkoj klupi. Šefu Bele kuće se ne može suditi jer ga predsednički imunitet štiti od gonjenja, mada bi to moglo da se promeni ako bi bio smenjen na Kapitol hilu. Kako ocenjuje „Politiko”, šanse za impičment su male ako republikanci ostanu većina posle novembarskih izbora, ali bi postupak za opoziv mogao da bude pokrenut ako demokrate preuzmu kontrolu nad Kongresom.

Predsednikov sadašnji pravni zastupnik Rudi Đulijani je saopštio da su pomenute žene isplaćene da ne bi sramotile porodicu Tramp i da to nije imalo nikakve veze sa izborima. Istakao je i da ono što se odigralo na sudu ne implicira krivicu šefa Bele kuće i podsetio da su i tužioci opisali Koena kao sklonog „lažima i prevarama”. Iako je važio za Trampovu osobu od najvećeg poverenja, Koen se, čim mu je FBI zakucao na vrata, okrenuo protiv svog slavnog klijenta. Na početku je tvrdio da je radio na svoju ruku i da Tramp nije ništa znao o kupovini ćutanja, da bi na sudu sasvim promenio iskaz. Predsednik i dalje demantuje pomenute seksualne skandale, mada je pre nekoliko meseci priznao da je svom nekadašnjem pravnom zastupniku nadoknadio sumu isplaćenu Stormi Danijels.

Koen je priznao krivicu i za utaju poreza i bankarske prevare, za šta je ukupna zaprećena kazna 65 godina zatvora, ali će on, zbog nagodbe sa tužilaštvom, po svemu sudeći robijati od tri do pet godina. Foks njuz saznaje da pogodba sa tužilaštvom ne podrazumeva da će osuđenik sarađivati i sa specijalnim tužiocem Robertom Malerom, koji ispituje eventualni dosluh između Rusije i kampanje nekadašnjeg republikanskog kandidata. Ipak, odbrana je saopštila da je njen štićenik voljan da otkrije sve što zna i o mogućim kontaktima između Trampovih saradnika i predstavnika Kremlja, a što bi najviše zanimalo upravo Malera.

Iako je Koen završio u procesu koji više nema veze sa specijalnom istragom ruske afere, njega je, kao i nekadašnjeg šefa Trampovog izbornog štaba Pola Meneforta, prvi počeo da istražuje upravo Maler. Veruje se da je specijalni tužilac u utorak doživeo najveću potvrdu dosadašnjeg rada jer je tog dana i Menefort u odvojenom slučaju proglašen krivim po osam tačaka optužnice za finansijske malverzacije. Iako nijedna od tačaka nema veze sa Trampom niti sa izbornom kampanjom, osuđujuća presuda ipak znači dodatni politički pritisak na predsednika jer mu protivnici u najmanju ruku zameraju loše prosuđivanje prilikom odabira saradnika. Menefortu preti nekoliko decenija robije, ali kako se nije okrenuo protiv nekadašnjeg poslodavca, ne isključuje se mogućnost predsednikovog pomilovanja.

Kada se uzme u obzir da Maler „drži” i trećeg predsednikovog bliskog saradnika Majkla Flina (prvog savetnika za nacionalnu bezbednost u novoj vladi koji je priznao da je lagao federalnim agentima i čeka suđenje), jasno je da se uvećava politička i pravna municija u rukama Trampovih protivnika. Demokrate su već tražile da se ispita kolika je odgovornost šefa države u Koenovim krivičnim delima. Ipak, republikanci nisu ustali protiv svog predsednika. Leri Sabato, profesor političkih nauka na Univerzitetu Virdžinija, objašnjava za Rojters da se rejting šefa vlade neće okrnjiti jer republikansku elitu i birače „ni najmanje nije briga” za dešavanja na sudu. Ima i drugih analitičara koji podsećaju da Trampa ni u kampanji nije srušilo ono što bi uništilo bilo kog drugog političara i da suđenja mogu samo da osnaže stav glasača da se protiv predsednika vodi lov na veštice. Na mitingu koji je održao iste večeri u Virdžiniji, šef Bele kuće ni rečju nije pomenuo Koena i Meneforta, ali je ponovio da niko nigde dosad nije dokazao da je bilo  šurovanja sa Rusima.