Dragocenu rudu bora kopaju na kašičicu
Baljevac na Ibru – U „Ibarskim rudnicima” kopaju kameni ugalj iz dve jame i ostvaruju plan od oko 130.000 tona mesečno, a na lokaciji Pobrđe kopa se i ruda bora. Istina, samo „na kašičicu”, tek oko 300 tona mesečno, i prodaje, kako bi se ovde reklo, „na balandžu”. A s vremena na vreme, već nekoliko decenija, do ovdašnjih rudara dopiru vesti o pronađenom bogatstvu, o rezervama rude bora uz koje će, kako se često najavljuje, otvaranjem rudnika rudari imati obezbeđenu budućnost, a čitav kraj učiniti privlačnim za život i budućim generacijama. I najnovije medijske „ekskluzive” o pronalasku rezervi pomenute rude od sedam miliona tona u vrednosti od oko dve milijarde dolara u „Ibarskim rudnicima” samo su naišle na nove nervozne reakcije.
– Nas interesuje rudnik i kopanje rude umesto beskonačnog produžavanja prava na istraživanje. Jer, tu se, uistinu, potvrđuje ono što se odavno zna, što je već istraženo, pa smatramo da se kanadskoj kompaniji „Balkan gold”, koja je više trgovinska nego rudarska firma, samo izlazi u susret kako bi se dobilo na vremenu u traženju strateškog partnera i uz to „Ibarskim rudnicima” oduzelo pravo na udeo u budućem rudniku – ističe Miroljub Novaković, predsednik rudničkog sindikata.
Na ovu temu nisu baš voljni da s novinarima razgovaraju rukovodioci pa ni direktor rudnika Srećno Bondžić, ali se zna da je postojanje retke i skupocene rude bora ovde otkriveno još pre pola veka, a čija vrednost na tržištu, u zavisnosti od procenta u iskopu koji ovde dostiže i do 40 odsto, ima cenu od oko 350 dolara po toni, a za prerađevine od rude, poput borne kiseline, i do hiljadu dolara po toni. Tražena je to ruda, jer je retka, a koristi se u visokim tehnologijama i najviše je ima u Turskoj.
Geološka istraživanja ovde su najpre, osamdesetih godina prošlog veka, poverena „Ibarskim rudnicima” i beogradskom „Geozavodu”, pa kasnije samo rudnicima. Na osnovu prvih 20 bušotina od oko sedam kilometara dužine obračunate su rezerve rude na lokaciji Piskanja od oko sedam hiljada tona sa sadržajem rude do 40 odsto. To je verifikovano i od potonjeg poslovnog partnera kanadske kompanije „Erin ventures” 1997. godine. U tom periodu, s pomenutom kompanijom se osniva zajedničko preduzeće „Ras borati”, zarad nastavka istraživanja, i prethodni rezultati se uglavnom potvrđuju. Ali, shodno novom zakonu o koncesijama, od 2006. pa u naredne tri godine, poznata kanadska kompanija „Rio tinto” obavlja najozbiljnija istraživanja i s „visokom dozom sigurnosti procenjuje rezerve rude bora na oko sedam miliona tona”. No, iz poslovnih razloga „Rio tinto” odustaje od nastavka istraživanja i svu dokumentaciju ustupa državi, tj. „Ibarskim rudnicima”.
Sledi rešenje resornog ministarstva pa nastavak istražnih poslova 2010. godine preuzima „Balkan gold”, „domaća” firma sa stopostotnim kanadskim kapitalom, tj. u vlasništvu već pomenute kompanije „Erin ventures”. Od te firme se očekuje završetak istraživanja, izrada elaborata i studije izvodljivosti i obaveza da se kasnije sa Ibarskim rudnicima formira zajedničko preduzeće sa udelom srazmernim uloženim sredstvima. Tako je pisalo i u sporazumu sklopljenim sa „Ibarskim rudnicima” 2010. godine pa je „Balkan goldu” ustupljena sva dotadašnja dokumentacija. Kasnije se dva puta pomenutoj kompaniji produžavaju istražna prava. Istina, elaborat se radi, u početku u saradnji sa stručnjacima „Ibarskih rudnika”, ali kasnije ta saradnja prestaje i do današnjeg dana taj dokument nije predat nadležnim državnim organima. Uz to, pojavljuju se i tvrdnje predstavnika „Balkan golda” da, navodnom saglasnošću nadležnih ministarstava u Srbiji, pomenuti sporazum više ne važi, što „Ibarske rudnike” još više udaljava od svih aktivnosti i svi su izgledi da im više niko ne priznaje svih ranijih godina u istraživanja uloženih oko pet miliona dolara.
A firmi „Balkan gold” je pre dva meseca isteklo najnovije produženje istražnih prava i verovatno će biti opet produženo, jer su, kako se posebno ovih dana govori i piše, navodno njihovi stručnjaci pronašli „bogatstvo u Baljevcu na Ibru, vredno dve milijarde dolara”...
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
