Desničari u jurišu na Evropski parlament

Na prethodnim izborima 2014. godine ekstremna desnica i levica su osvojile oko četvrtinu mesta u EP, što je strankama kao što su francuski Nacionalni front i Alternativa za Nemačku omogućilo da budu glasne, ali ne i da blokiraju donošenje zakona u EU. Ali, sada su apetiti Le Penovoj, Aleksandru Gulandu, Hajcu Kristijan Štraheu, Mateu Salviniju porasli i oni bi da pomrse račune narodnjacima (EPP), koji dominiraju u jedinoj briselskoj instituciji koju biraju građani EU.

A naredni evropski izbori su interesantni i zato što na njima po prvi put neće učestvovati Velika Britanija, tako da će novi saziv Evropskog parlamenta biti nešto manji, imaće 705 umesto sadašnjih 751 poslanika.

Evropska desnica svoj rast popularnosti zasniva na nekoliko političkih tema na koje Brisel nije imao adekvatan odgovor: migranatskoj krizi, islamofobiji, borbi protiv evra, ali i zalaganju za uređenje EU kao zajednice nacionalnih država i zaštiti domaće ekonomije kroz protekcionizam. Zato i ambicije lidera ovih stranaka i rastu. Tako je italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini je na godišnjem skupu pristalica Lige u Pontidi početkom jula najavio i plan za ujedinjenje političkih pokreta u nekoliko evropskih zemalja koje nastoje da spreče da, kako je rekao, nacionalni interesi budu ugroženi planovima Evropske unije.

„Izbori za Evropski parlament treba da budu referendum o imigraciji i sigurnosti posla”, poručio je Salvini, a prenosi AP.

I trn u oku sadašnjoj briselskoj administraciji Viktor Orban jedva čeka nove evropske izbore. Mađarski premijer je u govoru predstavnicima mađarske manjine u Rumuniji krajem jula poručio da desne stranke treba da se ujedine kako bi svu pažnju usmerile na izbore za Evropski parlament i postavile pitanje migracija kao glavnu temu.

„Lideri EU su nekompetentni jer nisu zaštitili Evropu od nekontrolisanog priliva migranata. Na izborima za Evropski parlament nećemo reći samo doviđenja liberalnoj demokratiji već i eliti šezdesetosmaša”, izjavio je Orban.

Mađarski premijer je, osim zalaganja za „hrišćansku neliberalnu demokratiju”, naglasio i da su dani ovakve Evropske komisije odbrojani. Lider Fidesa, koji je u Evropskom parlamentu u sastavu Evropske narodne partije (EPP), zapravo poručuje kako očekuje da u buduća „evropska vlada” bude skrojena po nešto drugačijem šnitu.

Iako je uloga Evropskog parlamenta još u mnogim pitanjima sporedna, ipak ima važnu ulogu kod potvrđivanja budžeta i sastava Evropske komisije. Politička frakcija koja ima većinu u EP uvek ima i prednost u podeli briselskih funkcija. Zato ne čudi da narodnjaci,  kojih ima najviše u EP (217), drže ključne pozicije u uniji: Donald Tusk je predsednik Evropskog saveta, Žan-Klod Junker Evropske komisije, a Antonio Tajani Evropskog parlamenta.

Na sve ove položaje nakon jeseni 2019. računaju ponovo u Evropskoj narodnoj partiji, koja okuplja hrišćansko-demokratske i liberalno-konzervativne stranke u EU, a pripada joj i CDU Angele Merkel. Ovo, međutim, važi pod uslovom da zadrže status vodeće političke grupacije i u novom sazivu Evropskog parlamenta.

Izborne prognoze govore da će u novom Evropskom parlamentu biti manje poslanika u narodnjačkoj i socijaldemokratskoj frakciji u korist ekstremne desnice i levice, a ne isključuje se i da bi liberali mogli profitirati ako se francuski predsednik Emanuel Makron bude priključio Evropskim liberalima.

Nema sumnje da će novi sastav Evropske komisije biti refleksija evropskog zaokreta udesno. Međutim, da li baš u smeru koji priželjkuju evroskeptici i populisti?

Internet portal „Evropski interes” u svojoj analizi konstatuje da će se o formiranju nove „evropske vlade” voditi teški pregovori između političkih lidera članica EU. Sadašnja Evropska komisija je zapravo koalicija narodnjaka, socijaldemokrata i liberala, koji su sada na vlasti i u 18 od 27 članica Evropske unije. Da li će narodnjaci ponovo biti gospodari igre u formiranju Evropske komisije ako Austrija bude predložila za evropskog komesara političara i iz Štraheove Slobodarske partije, a Italija iz Salviijeve Lige, jer su obe ove krajnje desničarske stranke na vlasti u ovim zemljama?

Zato će uloga novog Evropskog parlamenta, koji mora da sasluša sve predloge za buduće komesare EU, biti odlučujuća. Evroparlamentarci u tome imaju iskustva. Barozove predloge kandidata za evropske komesare 2010. godine odbacili su kao nestručne i nepodobne, tako da je formiranje Evropske komisije kasnilo.