Šezdeset najlepših narodnih pesama

Muzički biseri nizali su se i druge slavljeničke večeri Radio-televizije Srbije na Tašmajdanu. Ovde je povodom šest decenija televizije u Srbiji priređen koncert koji je bio kruna RTS serijala „Šezdeset najlepših narodnih pesama” koji se emitovao ove godine i gde je tokom skoro godinu dana, od 500 predloženih, publika izabrala šezdeset. Uvertiru u tročasovni program imao je Nacionalni ansambl „Kolo”.

Narodni orkestar RTS-a pod upravom Vlade Panovića, Narodni ansambl RTS-a pod upravom Siniše Vićentijevića i Veliki tamburaški orkestar Radio-televizije Vojvodine pratio je legende narodne muzike Lepu Lukić, Zvonka Bogdana, Merimu Njegomir, Snežanu Đurišić, Harisa Džinovića, Anu Bekutu, Mitra Mirića, Radišu Uroševića, Nedžada Salkovića, Halida Bešlića, Gordanu Lazarević, Bekija Bekića, Čedu Markovića, Dragicu Radosavljević Cakanu, Jelenu Tomašević, Aleksandra Ilića, Biljanu Jevtić, Miloša Radovanovića, Slavka Banjca, Jelenu Broćić, Aleksandra Tirnanića, Milana Topalovića Topalka, Danicu Krstić, Stevana Anđelkovića, Stefana Petrušića i Ivana Kurtića.

U malom predahu između pesama Predragu Živkoviću Tozovcu dodeljena je nagrada „Zlatni mikrofon” Radio Beograda, za dugogodišnji rad, stvaralaštvo i doprinos kvalitetu i slušanosti programa. On je, zahvaljujući na priznanju, podigao publiku na noge nizom pesama, a posebno onom za koju njegove kolege kažu da najbolje zvuči u njegovom izvođenju – „Igrale se delije”.

Posetioce je u ulozi pevača iznenadio glumac Dragan Jovanović koji je zajedno sa njima otpevao „Ružo rumena”.

Domaćini koncerta bili su Bojana Marković, Milan Popović, Ana Babić i Nenad Kamidžorac.

Urednici programa su Dušan Šukletović i Jovana Dukić, a reditelj prenosa Veselin Grozdanić.

Prema oceni Vladana Panovića, šefa Narodnog orkestra RTS-a, ovo je bio novi zamajac narodnoj muzici, jedna lepa svetkovina prave tradicionalne pesme i one komponovane u duhu tradicije.

– Imamo sjajnu arhivu Radio Beograda, imamo i video-arhivu, neprocenjivo bogatstvo koje se sakupilo od 1958. godine do danas – istakao Panović. Sa njegovom ocenom složili bi se i posetioci koji su do poslednjeg mesta ispunili tašmajdanski stadion, ali i park.