Buđenje Prizrena
Prizren – Uz strmi put, teškom mukom, pomoću štapa, kreće se starica iz Prizrena Svetlana Nikolić. Ide prema Crkvi Svetog spasa. Na svakom koraku zastane, pa pogleda na Prizren kao da je osvojila neki visoki vrh. Gleda porušene kuće u naselju Potkaljaja, gleda u svoj život, u grad koji nikada nije ostavila. Na platou ispred crkve, popločanoj zaravni s najlepšim pogledom na mostove i reku, staricu dočekuju lica raseljenih sugrađana i zvuci muzike koji dopiru kroz crkvena vrata.
To je prvi, naizgled mali, susret na Međunarodnom festivalu srednjovekovne muzike Medimus, koji se treći put održava u atrijumu Crkve Svetog spasa u Prizrenu.
Drugi susret je zasnovan na dodiru srednjovekovne muzike i ovog drevnog grada, njegovih različitih kultura i nasleđa. Zabeleženo je da je u doba cara Dušana na dubrovačkim trgovima svirao i nastupao Dragan Prizrenac.
Oni koji se danas, u nekom obliku, naslanjaju na to vrstu muzika osećaju taj spoj.
„Važno je što se nešto divno i prikladno ovom gradu dešava”, kaže Divna Ljubojević, uz opasku da se ona posle nastupa u Prizrenu nalazi „u nekoj vrsti potresa”. Njeno izvođenje je okupilo najveći broj Srba na nekom događaju iz kulture od 1999. godine. Preko trista ljudi ispunilo je atrijum Crkve Svetog spasa, a neki i nisu mogli da uđu među visoke zidove i ostatke stubova nekadašnje crkve sagrađene uz mali hram, zadužbinu Mladena Vladojević iz 1330. godine. I ove kao i prethodnih godina, u publici su se našli i Turci i Albanci, koji vole ovu vrstu muzike.
„Srbi Prizrenci su pre tri godine imali potrebu da ožive i probude svoj grad. Želimo da ovaj prostor udahne staru ili ranu muziku u novom izvođenju. Muzičari, novinari, gosti smešteni su u konaku Svetih arhangela, tu žive po tim pravilima, tu se vide zajednica, osmesi i radost”, kaže dr Aleksandra Novakov, iz Društva prijatelja Svetih arhangela, koje zajedno s Domom kulture „Gračanica” i Fondacijom „Sveti arhangeli”, organizuje festival.
Medimus je prilika da se ljudi razdvojeni u geto sredinama Kosova i Metohije sretnu, na posebnom mestu i posebnom prilikom.
„Osećam se pripadajuće”, kaže Andrijana Stevanović, direktorka Kulturnog centra „Zubin Potok”, a sudija i književnica iz Prizrena Nada Hadži-Perić smatra da atmosfera, mesto i muzičari „doprinose osećaju kao da sam negde blizu Bogu”.
Ansambl „Kasiopeja” iz Nemačke doživeo je prave ovacije i imao izuzetan nastup. Oni su nemačko-francusko-grčko-srpski sastav. Karolina Beter, čiji je otac Nemac, a majka poreklom iz Čačka, veruje da je ove zidine u okviru kojih su nastupile imaju uticaj na njihov nastup i da publika sve to oseti. Svira na istorijskoj flauti i traži nove zvukove, a „Kasiopeja” je izvodila stare sefardske pesme.
„Možda je publika tako reagovala zato što oseća tu tugu, traganje ljubavi, nemanje doma. Možda su ljudi u publici prepoznali tu vrstu patnje”, kaže za „Politiku” Karolina Beter.
Za tri dana Medimusa nastupili su Vera Zloković i Ansambl „Antika” Beograd, Kraljevski red vitezova, Divna Ljubojević i „Melodi”, Ansambl „Kasiopeja” iz Nemačke, Ansambl „Kapela Karniola” iz Slovenije i Ansambl „Burdon” iz Mađarske. Festival se održava uz podršku episkopa Teodosija i Eparhije raško-prizrenske i Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
