Grdelica ne sme pasti

U slučaju gradnje puteva potrebno je, objašnjava, izbeći zone potencijalnih klizišta, a ukoliko to nije moguće, kaže, sanacija klizišta i stabilizacija kosina rade se pre nego što se obave ostali građevinski radovi. „A ne da se završi auto-put i potom saniraju klizišta.”

Urbanista Branko Bojović, svojevremeno zadužen za trasiranje Koridora 10, kaže da je južni krak ovog koridora prešao peške u nameri da se upozna sa terenom kao član državne komisije i ponudi najbolje rešenje za buduću trasu auto-puta.

– Prostor Grdelice je tesan i velika širina auto-puta traži veliki zasek. Zemljište u klisuri, takozvani fliš, teško je za rad jer je nestabilno. Zato je državna komisija pre dve decenije predlagala da se dve trake auto-puta kroz klisuru stave jedna na drugu, da pravac Leskovac–Skoplje bude na gornjem nivou, a Skoplje–Leskovac na donjem, kako bi se izbegli veliki useci. Taj predlog je kasnije odbačen i projektovan je auto-put maksimalne širine – kaže Bojović za „Politiku”.

Jedan od inženjera koji su učestvovali u projektovanju pojedinih deonica na Koridoru 10 kaže da su projektanti imali malo vremena za istraživanje i projektovanje. Navodi da je za te pripreme potrebno duplo više vremena nego za građenje auto-puta. Prema njegovom mišljenju, malo se pažnje posvećuje geološkim istraživanjima, a „Putevi Srbije”, kao naručilac i finansijer posla, nemaju zaposlenog geologa koji bi i sa te strane mogao da kontroliše projekte. U pokušaju da se uštedi novac štedi se i na istraživanju i pripremnim radovima. Gradnja kroz Grdeličku klisuru je najskuplja, pa kilometar auto-puta košta oko 20 miliona evra. Poređenja radi, gradnja kilometra auto-puta u ravnici košta oko tri miliona evra, a na brdovitom terenu do sedam miliona.

Upravo zbog sumnje da zemljište nije adekvatno istraženo, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podnelo je prijavu za oduzimanje licenci protiv 16 inženjera CIP-a i Instituta za puteve (koji su radili i kontrolisali glavni projekat deonice Grdelica – Caričina dolina), kao i protiv inženjera izvođača radova „Azvija” i nadzornog organa „Luisa Bergera”.

Miloš Lazović, profesor Građevinskog fakulteta u penziji, juče je za „Politiku” rekao da ga je španska kompanija „Azvi” angažovala kao konsultanta za novo projektno rešenje „Kosine 2”, koja se nedavno srušila, ali nije želeo da komentariše zašto nije primenjen projekat CIP-a.

– Smatram da treba da se oformi nezavisna stručna komisija koja bi utvrdila zašto se zid obrušio, da li su geološka istraživanja i projekat bili dobri, kao i da li je građeno kako treba – rekao je Lazović.

Za sve ovo vreme, od kada je zid urušen, nisu se oglašavali izvođač radova i nadzorni organ, osim što su mediji izvestili da se „Azvi” povukao sa gradilišta „Kosine 2” jer se na kosini više i ne radi. Gradiće se galerija, koja nije prvobitno predviđena. Zato je uveden podizvođač „Integral”, koji radi na tom delu. Ova firma gradila je i Žeželjev most u Novom Sadu. Kasnili su sa završetkom dve godine, a i sada traje spor između ove firme i „Mostogradnje”, koja je bila podizvođač na izgradnji mosta.

Ni nadzorni organ, američka kompanija „Luis Berger”, nije nepoznata domaćoj javnosti. Oni od 2011. nadziru gradnju Koridora 10 od Grabovnice do Levosoja, a bili su zaduženi i za mostove preko Ade Ciganlije, Pupinov i most Sloboda u Novom Sadu.

Svetska banka je ovu konsultantsku kuću 2015. godine stavila na crnu listu. Zabranjeno joj je bilo da godinu dana učestvuje na projektima koje finansira ova banka zbog učešća u korupcionaškoj aferi. Predstavnici te američke firme podmićivali su lokalne političare u Vijetnamu kako bi realizovali dva projekta koja je finansirala Svetska banka.