Obrazovanje je osnova snažnog društva
Ne mogu da se otmem utisku o tome koliko brzo se dešavaju promene i kako one menjaju svet u kome živimo i način na koji živimo. Ovo je vreme nikada veće efikasnosti i najintenzivnijeg ljudskog napretka, što je inicirano isključivo napretkom u tehnologiji. Kao predsednica vlade stalno se suočavam s izazovom kako da na najbolji način približim našem društvu kolike su promene i izazovi pred nama. Rečenica kolumniste „Njujork tajmsa” Tomasa Fridmana: „U budućoj hiperglobalnoj ekonomiji niko vam neće dati posao... moraćete sami da ga izmislite”, možda najbolje oslikava šta je budućnost obrazovanja i tržišta rada.
Očekuje se da će današnji srednjoškolci tokom svoje karijere imati više od 10 zanimanja u različitim oblastima. Prema Svetskom ekonomskom forumu, učenici današnjih osnovnih škola baviće se zanimanjima koja još uvek ne postoje, dok će veliki broj današnjih zanimanja zameniti mašine i veštačka inteligencija.
Odgovorna vlada mora da ide u susret promenama i pripremi društvo za tako drastične promene. Naš cilj je da obrazovni sistem uči mlade kako da misle, a ne šta da misle, da kreiramo društvo kompetentnih ljudi čije su ideje, inovacije i znanje osnovni pokretač razvoja zemlje.
Odgovornost svih nas je da pokažemo i naučimo mlade generacije da učestvuju u kreiranju sopstvene i naše zajedničke budućnosti, da se ne plaše da preuzimaju inicijative, ali i odgovornost za ono što rade. Želimo da ih ohrabrujemo da pokušavaju i da se ne plaše neuspeha, već da idu hrabro u susret šansama i svojim snovima. Naš zadatak je da im pomognemo da izgrade samopouzdanje i budu borci.
Ovim putem krenuli smo pre više od godinu dana, zajedno s partnerima iz Fondacije „Petlja” i Inicijative „Digitalna Srbija”, kada smo uveli programiranje kao obavezan predmet od petog razreda. U gimnazije smo uveli posebna odeljenja za nadarene za informacione tehnologije i za godinu dana povećali broj ovih odeljenja gotovo pet puta, od 1. septembra će ih biti više od 40.
Deo reforme obrazovanja je i uvođenje dualnog i preduzetničkog obrazovanja koje priprema mlade za savremeno tržište rada. Program dualnog obrazovanja je, u saradnji s 205 kompanija, uspostavljen prošle školske godine i obuhvatio je 1.482 učenika. Ove godine smo obezbedili 2,4 puta više mesta nego prošle, odnosno 3.507. Želju za dualnim profilima izrazilo je čak 17.890 učenika, što govori da mladi u Srbiji menjaju fokus na posao, umesto na diplomu radi diplome.
Novi planovi i programi u školama podrazumevaju i veći broj izbornih predmeta koji podstiču kreativnost. Kako bismo deci olakšali učenje, pokrenuli smo pilot-program „Digitalni udžbenik – digitalni nastavnik”, za koji je država ove godine izdvojila 307 miliona dinara. Od ove školske godine, oko 2.000 nastavnika u Srbiji će učenicima prvih i petih razreda predavati uz pomoć digitalnih, obrazovnih materijala.
Reforma školskih programa je važna, a koliko će deca naučiti mnogo zavisi od nastavnika. Zato smo organizovali edukaciju edukatora, odnosno radionice za nastavnike da bi mogli da primenjuju digitalne udžbenike bez straha i otpora. Posebno želim da zahvalim svim učiteljima, nastavnicima i profesorima koji su se prijavili za dodatnu obuku da unaprede sopstvene kompetencije. Ministar Šarčević i ja se jednom kvartalno sastajemo s nekim od naših najboljih edukatora jer lično želim da im zahvalim na trudu i čujem njihove ideje kako da idemo napred.
Kroz pilot-projekat „E-prosveta” prošle školske godine u 480 škola počeo je da se koristi es-dnevnik, koji je obuhvatio više od 25.600 nastavnika i više od 217.000 učenika. Nastavnicima je za tri četvrtine smanjeno vreme koje su trošili na administraciju, koje sada mogu da posvete učenicima i njihovom razvoju, a broj izostanaka je prepolovljen. Do kraja 2018. godine es-dnevnik će se primenjivati u svim školama u Srbiji.
Razvijamo informatičku infrastrukturu koja će podržati ove projekte. Prošle godine, uz zalaganje Ministarstva za telekomunikacije i „Telekoma Srbija”, sve osnovne škole dobile su bezbedan internet u okviru Akademske mreže Srbije. U saradnji s EIB opremićemo škole novim kompjuterima i unaprediti pristup internetu, kroz ulaganje vredno 70 miliona evra. Uz podršku EU, investiramo dodatnih 27 miliona evra u poboljšanje kvaliteta nastave i učenja, uključujući obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina.
Radimo na podizanju kapaciteta fakulteta koji su dobili odobrenje za veći broj nastavnika i saradnika, kao i veće kvote za upis studenata. Imamo za 20 posto veći broj studenata na tehničkim fakultetima nego pre godinu dana. Država, uz podršku EIB, investira više od 60 miliona evra u velike infrastrukturne projekte, kao što su naučno-tehnološki parkovi u Novom Sadu i Nišu, razvojni centar „Biosens” instituta u Novom Sadu, laboratorija na Elektronskom fakultetu u Nišu i drugi koji će omogućiti bolje povezivanje obrazovanja, nauke i privrede.
Želimo da se posvetimo razvoju nauke i stvaranju boljih uslova za naučnoistraživački rad. Posle osam godina, sistemski je omogućen prijem 1.000 doktoranada na naučnoistraživačke projekte Ministarstva prosvete. Sledeće godine počinje da radi Fond za nauku, čiji će budžet biti oko pet milijardi dinara, iz kojeg će biti finansirani najbolji projekti. Radimo na uspostavljanju kontakta s našim naučnicima i inovatorima širom sveta.
Bližu saradnju nauke i privrede omogućio je novi Zakon o visokom obrazovanju koji predviđa postojanje Saveta poslodavaca na svakoj visokoškolskoj ustanovi. Nastavnici, istraživači i studenti mogu da osnivaju spinof i startap kompanije, a obrazovne institucije kao predavače mogu da angažuju stručnjake iz privrede.
Moje uverenje da je Srbija krenula putem promena potvrdili su stariji građani koji su u više od 180 radionica, uz pomoć studenata, učili kako da koriste računar.
Do samo pre dve godine u Srbiji nisu postojali digitalni udžbenici, informatika nije bila deo obavezne nastave, škole nisu imale internet, nastavnici su vodili papirne dnevnike. Tek 2015. godine proradio je prvi naučno-tehnološki park u Beogradu, a danas imamo jasnu viziju projekata koji će ohrabriti bavljenje naukom, istraživanjem i razvojem širom Srbije.
Svesna sam da je potrebno vreme da bi ove novine zaživele. One su, međutim, važne jer smo njima započeli korenite promene kojima uvodimo modernu praksu, metode učenja i menjamo odnos prema znanju. Ne smemo da zaboravimo da je znanje najvredniji resurs u 21. veku. Verujem da ćemo savladati sve izazove i da ćemo napraviti iskorak koji nam je potreban da bismo kreirali modernu Srbiju, koja je pobednik u četvrtoj industrijskoj revoluciji. Ponosna sam na naučnike i talentovane đake koji su u svemu tome već videli šansu i što nam svima ličnim primerom pokazuju kako se, prihvatajući prilike, ide u susret budućnosti koja pripada svima nama.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
