Radimo sve da bi đaci lakše naučili i duže pamtili

– Možda će samo nedelju dana kasniti udžbenici za decu s posebnim potrebama, zbog duže izrade. Nijedan udžbenik u gimnaziji ne fali jer je nastavni plan ostao isti, samo su uvedeni izborni programi zbog usmerenja đaka ka fakultetima i polaganja državne mature, koja očekuje gimnazijalce koji sada kreću u drugi razred. Nacionalna matura će se sastojati od najmanje tri predmeta i biće ulaznica na fakultet, na čiji zahtev može biti i proširena. Testovi će biti regionalno pregledani, čime ćemo dobiti eksterno vrednovanje naših škola. Izborni programi iz više disciplina postaće drugačiji i zanimljiviji od dosadašnjih, korišćenjem interneta i vanškolske literature. Izborni programi ne zavisi od udžbenika, već od bolje pripreme nastavnika za čas i materijala za nastavu, koji škola odabere. Udžbenici za te programe će biti odštampani, ne kažem da su nepotrebni, ali nisu neophodni za uvođenje ove novine u gimnazije od 1. septembra. Đaci neće učiti lekcije već koncepte koji se sastoje od znanja iz više predmeta. Dobili smo 27.000.000 evra budžetske podrške od Evropske unije za nacionalne manjine, inkluziju Roma, ali najveći deo novca odlazi na obuke nastavnika za rad po novim konceptima.

Pripremljeni su novi planovi za drugi i šesti razred osnovne škole, a najavljeno je isto i za drugi razred gimnazije. Šta đacima donose te promene gradiva i načina učenja?

Nastava postaje zanimljivija, dete će da shvati čemu služi ono što uči i moći će da to primeni. Đaci se uče timskom radu i da ne postoje stroge granice između predmeta, već da je sve što nauče povezano. Uvođenjem digitalnih udžbenika to postižemo, prekidamo predavanje snimcima iz Nacionalne geografije i činimo ga zanimljivijim. Ja sam kao profesor geografije nekada radio tako što sam sadržaje s tog kanala snimao na video-kasete i njima upotpunjavao čas, a od 1. septembra nastavnicima će to biti omogućeno na jedan kompjuterski klik.

Da li će forsiranje praktičnog rada i istraživanja u nastavi voditi ka smanjivanju đačkog znanja, kako to neki primećuju?

Ti kritičari su stručnjaci opšte prakse koji misle da se u sve razumeju, a zapravo ne znaju o čemu govore. Treba biti decenijama u sistemu obrazovanja, proučiti i druge modele i shvatiti zašto naši đaci ostvaruju loše rezultate na međunarodnom PISA testiranju. Poglavlja 25 i 26 o pristupanju EU nas ne uslovljavaju da radimo po nekom klišeu, daju nam slobodu da budemo kreativni. Pametni ljudi vide šta drugi rade, u Kini, na primer, uzmu nešto iz svoje tradicije i unaprede sistem. Đačko znanje neće biti smanjeno, naprotiv. Pristalica sam jako mnogo učenja i posedovanja dobrog znanja, ali nije bitna samo količina nabubanog, već način na koji se usvaja gradivo da đak može da ga primeni. Znanja moraju lakše da se usvajaju i duže da traju.

Koji novi dualni profili u srednjim školama prate potrebe tržišta rada?

Uz 19 prošlogodišnjih, imaćemo od sutra i 12 novih profila u oblasti ugostiteljstva, turizma, mehatronike, IT, građevinarstva. Prošle godine dualno obrazovanje smo usmerili na vojnu struku, bravare i zavarivače. Uvodimo ih gde to privreda traži, po celoj zemlji. Na ovogodišnjem upisu bar tri učenika konkurisala su na jedno mesto. Fali nam pekara, mesara, vozača, kuvara i oni će, sve dok budu među deficitarnim zanimanjima, biti bolje plaćeni od drugih radnika iako samo s trećim stepenom stručne spreme.

Koliko je novca u protekloj godini dato za obnove škola, koliko je kredita za to uzeto i šta to znači đacima?

Kako da im ne znači kada imamo škole u koje pola veka nije ulagano, raspadaju se toaleti, instalacije su loše, a prozori ne dihtuju, pa stavljaju debele zastore da đacima ne duva. Ako imamo kapital u milionima kvadrata prostora, a zapušten je decenijama, dođemo dotle da ne možemo da ga obnovimo. Više novca se ulaže u to iz budžeta, nego od kredita. Uglavnom koristimo zaostale kredite iz ranijih perioda od Evropske centralne banke, Evropske investicione banke, ali i republičkih fondova. Ministarstvo prosvete učestvuje s manjim ulaganjima, a pridružuju se ministarstva pravde, privrede, a ponekad i energetike. U zadnjem ciklusu od dve godine republika je za obnovu škola dala 11,3 milijarde dinara. Računamo da su lokalne samouprave uložile bar još polovinu tog iznosa, čekamo izveštaje.

Mnogi se pitaju zašto prosveta odjednom ulazi u tolike reforme i obnove?

Nije u pitanju uslovljavanje Evrope, sami smo se za to opredelili, da uredimo sistem koji je decenijama zapuštan. Red je da već jednom stignemo svet. Uvođenjem informatike kao obaveznog predmeta od petog osnovne podigli smo obrazovnu lestvicu mnogim zemljama Evrope. Ne dižem cenu svom ministarstvu, ali okupio sam oko sebe grupu dobrih entuzijasta. Mi nemamo vremena za popravni, ako s planiranim ne krenemo 1. septembra, džabe sve što smo radili, gubimo godinu dana, a onda sve splasne, podgrevamo ga kao ručak, ali je neukusno. I ako ima grešaka, manje ih je od jedan odsto. Ranije kada su sve radili lagano, bilo ih je više.

Hoće li obrazovni sistem od sutra postati bogatiji za 2.000 digitalnih učionica u osmoletkama?

Hoće što se tiče prvog i petog razreda koji kreću prema novim programima rada. Mnogo će značiti đacima, u nastavu će biti uključeni razni mediji i biće zanimljivija. Nastavnik će voditi čas preko interaktivne table, a učenici će ga pratiti na tabletu i još u toku predavanja odgovarati na zadatke nastavnika koji će odmah imati uvid da li je đak shvatio gradivo ili ne. Ja u svom privatnom obrazovnom sistemu „Ruđer Bošković” to koristim devet godina i deca mnogo lakše usvajaju gradivo. Škole iz cele Srbije se javljaju za digitalizaciju. E-udžbenici se mogu koristiti i van ovih učionica, ako škole imaju elektronske table. Uz njih čas prolazi brže, profesori su kreativniji i svi su zadovoljniji.

Nova školska godina opet počinje sa štrajkom prosvetnih sindikata, da li je njihov bunt opravdan?

Delimično mislim da jeste. Slabo smo iskoristili priliku da pregovaramo u avgustu jer se svako odmarao koliko je hteo. Svesni su da su 1. septembra mnogo vidljivi, štrajk je najavio jedan sindikat, a ostali pritrčali da ne štrče. Ali nije to neki ozbiljan protest, više je upozorenje. Oni znaju da sam se sve vreme zalagao da prosveta zauzme najbolju moguću poziciju u platnim razredima. To se nije dogodilo u potpunosti jer ta priča nije jednostavna. Pre dve-tri godine napravljena je matrica za platne razrede, tada je trebalo da reaguju sindikati, a ne da sačekaju i deluju sada na kraju. Ja nisam pisao matricu i ne mogu da odgovorim na sva njihova pitanja. Pisana je za vreme Kori Udovički i učestvovali su svi sindikati. Bio sam neprestano vrlo kooperativan s prosvetnim radnicima i dalje mislim da ima vremena za pregovore, što je i premijerka prokomentarisala na prošlonedeljnoj sednici Vlade Srbije. Druga stvar je što sindikati u prosveti ne žele da se nastavnici rasloje i oni koji kvalitetnije rade budu bolje plaćeni, a mi prvi put to zakonom predviđamo.

Da li bi nastavnici posle najavljenog povećanja plata od oko deset odsto i uvođenja platnih razreda od Nove godine trebalo konačno da budu zadovoljni platama?

To je filozofsko pitanje, ovde niko nije zadovoljan platama. Pitanje je da li je plata nastavnika iz Majdanpeka dovoljna onome ko žive u Beogradu. Zalažem se za uvođenje sistema da onaj koji radi kvalitetnije dobije veću platu. Ne slažem se da budu i dalje izjednačeni profesor iz Matematičke gimnazije, čiji učenici osvajaju medalje na svetskim olimpijadama i nastavnik za koga se zna da svakog dana kasni na časove.

O raspoređivanju i višku zaposlenih

Da li će 4.500 radnika u prosveti biti tehnološki višak, kao što se negde pominje? Ministar prosvete podseća da Srbija ostane godišnje bez grada od 40.000 stanovnika, viškovi nastavnika nastaju jer nemamo dece. Isto je i u okruženju. Ali dosta će ih otići u penziju, čime se sve izjednači, tako da prošle godine samo troje nastavnika nismo rasporedili u prvih par meseci. Problem je što mladi kada završe fakultete neće moći da počnu da rade. Oko 20.000 nastavnika je angažovano privremeno zbog zabrane zapošljavanja, određene zakonom. Kada će on biti ukinut zavisi od pregovora s MMF-om. Od mene dobijaju garanciju da nijednom privremeno angažovanom nastavniku direktor škole ne sme pisati otkaz, prvi će biti zaposleni kada se zakon ukine.