Grčka: Tvrdokorni nacionalisti

Specijalno za „Politiku”

Atina, aprila –  Iako se u obrazovanju mnogo toga izmenilo, iako sem istorije nema predmeta koji bi kod mladih razvijao patriotska osećanja, pokušaj da se prekroje, ublaže i zanemare neke istorijske činjenice izazvao je buru negodovanja. Udžbenik istorije koji se prošle godine pojavio u nastavi minimizirao je činjenicu stradanja grčkog naroda pod turskom vlašću, zataškavao istorijske fakte i u lepšem svetlu prikazivao Otomanskocarstvo...Pobunili su se roditelji, protiv tvoraca udžbenika istorije ustala je cela nacija, knjige su pre nekoliko meseci simbolično spaljeni na lomači ispred parlamenta...

Ni posle 17 godina diplomatske borbe,Grčka nije odustala od zahteva upućivanih Skoplju da se naziv Makedonija ne upotrebljava kao naziv za drugu državu. Atina smatra da na to ima puno pravo jer se njena najveća severna teritorija oduvek nazivala Makedonijom. Odbijanje Skoplja da se nađe kompromis koštalo ga je ulaska u NATO jer je Grčka ispunila pretnju i upotrebila veto sve dok se ne postigne dogovor... Energično se usprotivila odluci BJRM da se aerodrom u Skoplju nazove „Aleksandar Makedonski“ jer u svim ovim potezima vidi opasnost od eventualnih teritorijalnih pretenzija suseda.

Najveći grčki nacionalni praznik je Dan nezavisnosti i oslobađanja od turske vlasti. Grčki narod nikada nije mogao da zaboravi da jeizgubio slobodu i vekove proveo pod Otomanskim carstvom. I danas većina naroda ima odbojan stav prema svemu što je tursko... Čak i prema kafi koja se kuva na isti način kao, uostalom, i kod nas ali se ovde zove– grčka... Rivalstvo sa Turskom traje decenijama i svoju želju da zaštiti granice i teritorijalne vode i ne dozvoli da se ikada više dirne delić grčke teritorije, Grčka kompenzuje velikim izdvajanjima za naoružavanje, jaku armiju, najsavremeniju vojnu tehniku...

Grci ljubomorno čuvaju svoju slobodu i demokratske tradicije izvojevane u građanskom ratu.Uvek glasno protestuju kada neko u svetu dira u prava drugih naroda, kada se bombarduje Jugoslavija, vodi rat u Iraku, kada se proglašava nezavisnost Kosova...Ne vole ništa što je američko i kad god su ljuti i nezadovoljni politikom, kad smatraju da neko zadire u njihove interese, protestuju pred američkom ambasadom u Atini... Mnogi Grci su „trbuhom za kruhom” otišli u Ameriku i Australiju, ali su i tamo ostali velike patriote, verni tradicijama, decenijama ne menjajući način života u velikim, čvrsto povezanim porodicama.

Grci čuvaju svoju grčku crkvu koja ima posebno mesto u pravoslavnom svetu, poštuju patrijarha i crkvene kanone, crkveni brak i činjenicu da su jedan od retkih ako ne i jedini narod kome još uvek u ličnoj karti piše koje je veroispovesti...

Njihov patriotizam i nacionalizam ponekad dobija i drugačiju formu jer su, u osnovi, Grci– ksenofobični.

Velika emigracija, ilegalna ali i legalna, danas pritiska Grčku u kojoj je mesto pod suncem potražilo preko milion šest stotina hiljada „došljaka“ iz Albanije, istočnih zemalja, iz Afrike, Pakistana... Grci neretko prema njima pokazuju netrpeljivost iako je to radna snaga bez koje, recimo, grčka poljoprivreda ne bi mogla da opstane. Kada je pre nekoliko godina albanski dečak, kao najbolji učenik u grčkoj školi, po tradiciji trebalo da ponese grčku zastavu – ustala je cela nacija. Danima je vođena polemika može li stranac, iako je najbolji,da ponese grčko nacionalno obeležje.

U suštini, ne može, jer ono što je grčko– od istorije, bogova, preko fete, mora i maslina, iako Evropa briše granice, ostaje –samo grčko. Kao što će i Grci još dugo godina ostati isti...Oni koji teško prihvataju novo, koji ne žele da se brzo menjaju, koji ostaju verni svojim navikama i specifičnom, grčkom načinu života na kome im mnogi zavide.