Usklađivanje penzija svakog 1. januara
Ministar finansija Srbije, Siniša Mali, započeo je razgovore s predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o povećanju penzija i ukidanju Zakona o privremenom umanjenju, koji je na snazi od oktobra 2014. godine. Mali je najavio veće penzije od oktobra, ali za koliko tačno, znaće se ove ili naredne nedelje.
U iščekivanju nove runde pregovora s MMF-om, savezi penzionera Srbije i Vojvodine uputili su na adrese premijerke, Fiskalnog saveta, predstavnika MMF-a u Beogradu i ministara rada i finansija predloge i sugestije šta uraditi posle ukidanja spornog zakona o umanjenju, a da se ne naruši fiskalna stabilnost i budžeta i PIO fonda.
U tom smislu, Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine i potpredsednik Saveza penzionera Srbije, kaže da je nakon vraćanja penzija na iznos pre umanjenja, najvažnije da se primanja ubuduće usklađuju jedom ili dva puta godišnje s rastom inflacije i delom rasta bruto društvenog proizvoda i to ukoliko je on veći od dva odsto.
– Penzije se zbog niske inflacije od nove godine mogu usklađivati i samo jednom godišnje 1. januara sa stopom planirane inflacije, s tim što bi se od 1. januara naredne godine usklađivanje korigovalo u skladu sa ostvarenom realnom inflacijom u prethodnoj godini. Ovaj način usklađivanja je pogodniji, jer bi se radio istovremeno s donošenjem budžeta za narednu godinu, a osim toga penzioneri ne bi bili dovedeni u situaciju da im polugodišnje usklađivanje bude eventualno i negativno – kaže Nenadić.
Nadležni, kojima je pismo upućeno, ne smeju, kaže on, da prenebregnu činjenicu da se penzije po zakonu usklađuju i s delom rasta BDP-a ukoliko je godišnja realna stopa iznad četiri odsto, što je sada slučaj.
– Smatramo da je stopa veća od četiri odsto suviše visoka i da treba da bude niža. Predlažemo da se penzije ubuduće usklađuju s rastom BDP-a kada on bude veći od dva odsto u prethodnoj godini. To bi penzionerima mnogo značilo, jer bi uz inflaciju dobili još neko povećanje, a s druge strane ne bi opteretilo državnu kasu, jer bi se ostatak BDP-a prelio u nove investicije i druga davanja – kaže naš sagovornik.
On podseća da je učešće penzija od oko 11 odsto u BDP-u odavno dostignuto te da bi do eventualnih odstupanja od toga moglo doći naredne godine zbog potrebe vraćanja umanjenih penzija na zakonski nivo. Međutim, u 2020. i svakoj narednoj godini, ovo učešće će se konstantno smanjivati, jer se penzije neće usklađivati s kompletnim rastom BDP-a, već samo s jednim delom. Ono na šta penzioneri posebno skreću pažnju nadležnima je da se sve penzije moraju usklađivati s kretanjem inflacije, a ne da se pravi razlika i da se penzije veće od proseka ne usklađuju.
Ako bi se to dogodilo, došlo bi do gomilanja finansijskih obaveza prema penzionerima čija primanja nisu usklađena, što bi kad-tad moralo da dođe na naplatu.
Kako bi se pomoglo najsiromašnijima predlaže se i da se ubuduće za njih izdvaja 30 odsto od prosečne zarade bez poreza i doprinosa, a ne kao do sada 27 procenata. Nenadić podseća nadležne da se veliki broj penzionera u protekle četiri godine, dok je važio zakon o umanjenju, žalio sudu. Prilikom rešavanja ovog pitanje nadležni moraju da imaju u vidu stav Ustavnog suda Srbije, koji je jasno rekao da su penzije neotuđivo i imovinsko pravo svakog penzionera.
– Imovina se, dakle, može umanjiti, ali se mora nadoknaditi po tržišnoj vrednosti. Prema tome odredba Zakona o privremenom umanjenju, koja govori da su penzije isplaćene po tom zakonu konačne, neće moći u sudskim sporovima da ostane. Smatramo da penzioneri ne treba da vode sporove pred domaćim i stranim sudovima, u vezi sa svojom nespornom imovinom, već da im vlada u nekom srednjoročnom roku ovo pitanje reši – kaže Nenadić.
U slučaju sporazumnog rešavanja ovog pitanje izbegli bi se visoki sudski i troškovi advokatskih kancelarija, zatezne kamate, odnosno ukupni izdaci bi bili znatno niži, pre svega za državu koja bi morala da ih nadoknadi.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
