Makedonija: Sindrom „kineskog petlića”

Skoplje – „Makedonski obrazovno-vaspitni sistem, gledano kroz prizmu propisa i utvrđenih programa, nimalo ne zaostaje za evropskim dostignućima. Efekti njegove praktične realizacije u društvu i državi, u minulih sedamnaest godina makedonske nezavisnosti, su vidni. Na delu je anarhija koja devalvira sve vrednosti pa i patriotizam, kao važan segment u određivanju svekolike pripadnosti individue”, kaže Ilija Aceski profesor urbane sociologije na skopskom univerzitetu. U odgovoru na naše pitanje o makedonskom patriotizmu danas, profesor Aceski, prstom upire u obrazovni sistem, koji je „eksplicitni odraz nakaradnog poimanja i upražnjavanja etičkih vrednosti – pa i patriotizma”.

Elaboraciji profesora Aceskog vratićemo se kasnije. Zato što priču o makedonskom patriotizmu, krasi i „službena” verzija, koja proizlazi iz obrazovnog programa na svim nivoima školstva a koja insistira da se mlade generacije sistematski obrazuju i vaspitavaju da budu „normalno dobri ljudi”.

Vaspitačica Eli Mastoridis u skopskoj osnovnoj školi „Lazo Trpovski”, kaže da se kroz igru i zajedničko druženje mališanima predškolskog uzrasta „serviraju” primeri preko kojih se u njihovu svest ugrađuju i patriotska osećanja. „U ovom uzrastu, učenjem nacionalne himne i objašnjavanjem šta ona znači u egzistenciji svakog naroda, pa i makedonskog, mališani dobijaju i prvu lekciju o patriotizmu”, kaže Mastoridis.

Profesor istorije, u istoj školi, Blagoje Dimulkovski nam objašnjava da se „kroz svaki školski predmet provlače lekcije o patriotizmu, ali da je gradivo iz istorije, nacionalne i svetske, kao poručeno za usađivanje patriotskih osećanja. Kroz predavanja o istorijskim događajima, likovima, junacima i legendama, najbolje se spoznaje sopstveno nacionalno biće i dobijaju elementi za kasnije ispoljavanje patriotskog osećanja. Naravno, kaže Dimulkovski, na učitelju i vaspitaču je da gradivo prenese kroz primere koji neće imati kontraefekte u kasnijem životu, pa da se recimo nacionalno osećanje iskazuje mržnjom prema drugim nacijama”.

I profesor Dimulkovski smatra da je opšta politizacija društva i vanškolsko vaspitanje učinilo svoje pa se u praktičnom životu ispoljavaju stvari koje nemaju veze sa patriotizmom, a ispoljavaju se u njegovom navodnom potvrđivanju.

„Tajkunizacija visokog obrazovanja, partizacija društva na svim nivoima, takve su i tolike da se pogubno odražavaju na svest u poimanju sveta i patriotizma u njegovom izvornom obliku”, tvrdi profesor Aceski i objašnjava: „Makedonska država je u ovom trenutku na svekolikom raskršću i patriotska svest o tome trebalo bi da bude ključni element u izboru i odbrani njene egzistencije. Nesreća je što je baš ta svest zahvaćena sindromom „kineskog petlića”. Mladi su dezorijentisani i ponašaju se poput tog limenog petlića koji reaguje na dašak vetra i okreće se u pravcu iz kojeg duva vetar.

„Šta reći o makedonskom patriotizmu danas, kad vam bugarski zvaničnici predoče da se dvesta hiljada Makedonaca izjasnilo kao Bugari”, pita profesor Aceski. Svaki od tih Makedonaca će vam satima obrazlagati da se na takav korak, uzimanje bugarskog državljanstva, odlučio iz pragmatičnih razloga i ubeđivaće vas da to nema nikakve veze sa patriotizmom.

U istraživanju koje sam sa saradnicima realizovao prošle godine, među studentskom populacijom na skopskom univerzitetu, stoji i ovaj empirijski pokazatelj; devedeset odsto ispitanika veruje u Boga, a svaki treći student smatra da crkva može dati odgovore na sva pitanja. Na delu je dakle ideološka „frankenštajnizacija”, koja nema veze sa životom a o patriotizmu da i ne govorimo, kaže profesor Aceski i zaključuje; Pre neki dan jedna koleginica, dakle redovni profesor, drži predavanje tako što ćaska na mobilnom telefonu, a izabrani student kolegama drži predavanje, čitajući iz sumnjivih beležaka. Na vama je da zamislite kako vaspitanje i obrazovanje izgleda na „tajkunskim” fakultetima ili, još gore u nižim obrazovnim institucijama.