Македонија: Синдром „кинеског петлића”

Скопље – „Македонски образовно-васпитни систем, гледано кроз призму прописа и утврђених програма, нимало не заостаје за европским достигнућима. Ефекти његове практичне реализације у друштву и држави, у минулих седамнаест година македонске независности, су видни. На делу је анархија која девалвира све вредности па и патриотизам, као важан сегмент у одређивању свеколике припадности индивидуе”, каже Илија Ацески професор урбане социологије на скопском универзитету. У одговору на наше питање о македонском патриотизму данас, професор Ацески, прстом упире у образовни систем, који је „експлицитни одраз накарадног поимања и упражњавања етичких вредности – па и патриотизма”.

Елаборацији професора Ацеског вратићемо се касније. Зато што причу о македонском патриотизму, краси и „службена” верзија, која произлази из образовног програма на свим нивоима школства а која инсистира да се младе генерације систематски образују и васпитавају да буду „нормално добри људи”.

Васпитачица Ели Масторидис у скопској основној школи „Лазо Трповски”, каже да се кроз игру и заједничко дружење малишанима предшколског узраста „сервирају” примери преко којих се у њихову свест уграђују и патриотска осећања. „У овом узрасту, учењем националне химне и објашњавањем шта она значи у егзистенцији сваког народа, па и македонског, малишани добијају и прву лекцију о патриотизму”, каже Масторидис.

Професор историје, у истој школи, Благоје Димулковски нам објашњава да се „кроз сваки школски предмет провлаче лекције о патриотизму, али да је градиво из историје, националне и светске, као поручено за усађивање патриотских осећања. Кроз предавања о историјским догађајима, ликовима, јунацима и легендама, најбоље се спознаје сопствено национално биће и добијају елементи за касније испољавање патриотског осећања. Наравно, каже Димулковски, на учитељу и васпитачу је да градиво пренесе кроз примере који неће имати контраефекте у каснијем животу, па да се рецимо национално осећање исказује мржњом према другим нацијама”.

И професор Димулковски сматра да је општа политизација друштва и ваншколско васпитање учинило своје па се у практичном животу испољавају ствари које немају везе са патриотизмом, а испољавају се у његовом наводном потврђивању.

„Тајкунизација високог образовања, партизација друштва на свим нивоима, такве су и толике да се погубно одражавају на свест у поимању света и патриотизма у његовом изворном облику”, тврди професор Ацески и објашњава: „Македонска држава је у овом тренутку на свеколиком раскршћу и патриотска свест о томе требало би да буде кључни елемент у избору и одбрани њене егзистенције. Несрећа је што је баш та свест захваћена синдромом „кинеског петлића”. Млади су дезоријентисани и понашају се попут тог лименог петлића који реагује на дашак ветра и окреће се у правцу из којег дува ветар.

„Шта рећи о македонском патриотизму данас, кад вам бугарски званичници предоче да се двеста хиљада Македонаца изјаснило као Бугари”, пита професор Ацески. Сваки од тих Македонаца ће вам сатима образлагати да се на такав корак, узимање бугарског држављанства, одлучио из прагматичних разлога и убеђиваће вас да то нема никакве везе са патриотизмом.

У истраживању које сам са сарадницима реализовао прошле године, међу студентском популацијом на скопском универзитету, стоји и овај емпиријски показатељ; деведесет одсто испитаника верује у Бога, а сваки трећи студент сматра да црква може дати одговоре на сва питања. На делу је дакле идеолошка „франкенштајнизација”, која нема везе са животом а о патриотизму да и не говоримо, каже професор Ацески и закључује; Пре неки дан једна колегиница, дакле редовни професор, држи предавање тако што ћаска на мобилном телефону, а изабрани студент колегама држи предавање, читајући из сумњивих бележака. На вама је да замислите како васпитање и образовање изгледа на „тајкунским” факултетима или, још горе у нижим образовним институцијама.